30. април 2017.

ИЗЈАВА БЕЗ ОПОРУКЕ




ЗОРАН М. МАНДИЋ

ИЗЈАВА БЕЗ ОПОРУКЕ

Некад су обичну песму
мазали палимпсетским уљем
светла и хране и у
подпазухни мирис (као добар
придев) стављајући
спремали тајну и
били су јој ту: на служби
због лика – због очију
некад су и на упаљене отеклине
притезивали (као добру кованицу)
хладну облогу: месо или одрезак
одваљен без костију
(и ничега) од Говора: Севеговора
И гледали колико могу кроз оно
што су имали (и кроз прозор)
Исток је био храброст: реч у
Присилном тору / некаквом начину
И шта је сад песма
да ли хемија нечије немирне течности
или чиновник с платом и епруветом
(и језика): као час резања и као
добро ново уље и
нека нова веза – честарска и
тетовирана (и потшишана) и књижевна и
изгубљена и запримљена
А бео сонет као прелепа свила и
брза река (не мораш чак то ни римом да
докажеш): не ћути себе
(да себе не сматра рђавим и проклетим)
Погледа још једном око себе накриви капу
И леже с песмом (ОНА) на леђа и
без упаљених отеклина
Post non scriptum:
(могу сваком да је прећутим и не
пошаљем)

Из књиге песама АПАТИН И ПЕСМЕ ОД ПРЕ, Светови. Нови Сада, 1998.