ИЗЈАВА БЕЗ ОПОРУКЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ИЗЈАВА БЕЗ ОПОРУКЕ

Некад су обичну песму

мазали палимпсетским уљем

светла и хране и у

подпазухни мирис (као добар

придев) стављајући

спремали тајну и

били су јој ту: на служби

због лика – због очију

некад су и на упаљене отеклине

притезивали (као добру кованицу)

хладну облогу: месо или одрезак

одваљен без костију

(и ничега) од Говора: Севеговора

И гледали колико могу кроз оно

што су имали (и кроз прозор)

Исток је био храброст: реч у

Присилном тору / некаквом начину

И шта је сад песма

да ли хемија нечије немирне течности

или чиновник с платом и епруветом

(и језика): као час резања и као

добро ново уље и

нека нова веза – честарска и

тетовирана (и потшишана) и књижевна и

изгубљена и запримљена

А бео сонет као прелепа свила и

брза река (не мораш чак то ни римом да

докажеш): не ћути себе

(да себе не сматра рђавим и проклетим)

Погледа још једном око себе накриви капу

И леже с песмом (ОНА) на леђа и

без упаљених отеклина

Post non scriptum:

(могу сваком да је прећутим и не

пошаљем)

Из књиге песама АПАТИН И ПЕСМЕ ОД ПРЕ, Светови. Нови Сада, 1998.