САВЕТНИК

ЗОРАН М. МАНДИЋ

САВЕТНИК

о филозофији замене смрти с освртом на моћ интуције

                Имена саветника најпре су избачена са рафова историјских архива. Зна се, да су моћни освајачи и владари света прво баснословно плаћали своје саветнике, а потом их свирепо убијали. Ни фамозно мистериозни египатски фараони нису били блажи и милосрднији… Уништавањем извора из којих су регрутовани саветници моћници су крчили пут за своју историјску монархистичку славу. И њену вечност.

                Али, ни саветници нису били сентиментални према онима који су плаћали њихове савете, упутства и нацрте других услуга. Макијавели је написао читаву студију о тој сентименталности. У њеном ишчитавању између редова може се сазнати све о мудрости с којом су саветници упропаштавали свирепе „доминусе“ и „деусе“ историје „држава“ и „права“. Били су интуитивнији и од најбољих тајних служби свог времена. Долазили су и до најситнијих детаља с којима су моћни планери цртали њихову смрт. Замена смрти била је њихов најкреативнији изум и дело. У тој замени страдао је и недодирљиви Џингис Кан. А, боље није прошао ни Александар Македонски. Један од највећих саветника у историји „старог“ и „новог“ света био је старогрчки филозоф Аристотел.

                Зато свет у својој чаробној ризници,  међу својим најдрагоценијим реликвијама, чува своје саветнике. Као најважније примере (и моторе) лепоте моћи интуиције.