02. април 2017.

БОЈАЏИНИЦА






ЗОРАН М. МАНДИЋ

БОЈАЏИНИЦА


Чим се пробудим у локви
сопственог лика
понављам себе
једна зрнца бојим у црвено
друга у бело
плаве очи не бојим
не бојим се боје која лако с другим
бојама
у њиховом савезу нестаје
сунце и тако испече све боје
скува их као јаје
укрути у њима жуманце
заметак испече за вечеру
Бојим се лепоте која се вешто крије
у страху од свог лица
спремљеног страха на ловачки начин
бојим се у другима
и они се боје у мени
не дам једино да ми дирају у зрнца
да ме не би предухитрили
лоше обојеног

пред сунцем печењаром