15. јануар 2017.

БЕОГРАД


ЗОРАН М. МАНДИЋ

БЕОГРАД

Душановом кроз Земун
Старим Београдом до
Гандијеве тринест
кривуда пут испод звезда
разоквирених у дијалогу са
Теслом о
немогућности преноса
допадљивости слике испод адресе
Кафане Пролеће на
Топличином венцу
Овде смо као и у Венецији
поред Старе капетаније
Душан Мандић и његов имењак
Ћурковић звани Ћале
смишљали карактер испада ако се
поведе реч о поезији
Рачунали су на моје мишљење
због кога сам остао без стана 1/1 у ЗК
улошку овоземаљаца
Није их узбудио мој смех о попису
имовине Алцхајмера
Београд разуме колико је тужно
погубити се у памћењу имена
измилелих из речника презимена из
индекса забрањених књига из 1559.
која су рачунали на мене усред
множине заборава историје на
Сан Кашан крај Фиренце у коме је
Макијавели завршио текст под насловом
Принципе
Владалац
Шта је и ко је Београд насред Теразија
подно Калемегдана
усамљених сцена тик уз бок Галерије
Цвијета Зузорић у којој сам политичарима
држао предавање о Бати и пријатељима о
Милораду Бати Михаиловићу о
раскошно лепој Михаиловићевој
која се отуђила у срцу једног од
сеоских пејсажа Западнобачког округа
Београд има у себи Београд
од пре од
сада када градови уједињене труле Европе
трпе изливе беса самокритике
севера настањеног на
југу света залеђеног експериментима
влаге и поноса на минусе горе и доле
самоће температуре ваздуха
Чекам да ли ће пристићи храбрије време
нећкања да ли ће
танконошци прихватити судбину огољене
моде одела и кравата са Чеховљевим чвором
под брадом Ф. М. Достојевског
Одлазим на север у 16,40 из Београда
неомеђеног ниједним одласком
Можда ћу на путу до Сомбора и Апатина
завршити песму о Цинцарима о
ухапшеном свету живота који казну
издржава у суровом казамату оквира


(Написано 30.јула 2012. год. u 14,20 часова)