БЕОГРАД

ЗОРАН М. МАНДИЋ

БЕОГРАД

Душановом кроз Земун

Старим Београдом до

Гандијеве тринест

кривуда пут испод звезда

разоквирених у дијалогу са

Теслом о

немогућности преноса

допадљивости слике испод адресе

Кафане Пролеће на

Топличином венцу

Овде смо као и у Венецији

поред Старе капетаније

Душан Мандић и његов имењак

Ћурковић звани Ћале

смишљали карактер испада ако се

поведе реч о поезији

Рачунали су на моје мишљење

због кога сам остао без стана 1/1 у ЗК

улошку овоземаљаца

Није их узбудио мој смех о попису

имовине Алцхајмера

Београд разуме колико је тужно

погубити се у памћењу имена

измилелих из речника презимена из

индекса забрањених књига из 1559.

која су рачунали на мене усред

множине заборава историје на

Сан Кашан крај Фиренце у коме је

Макијавели завршио текст под насловом

Принципе

Владалац

Шта је и ко је Београд насред Теразија

подно Калемегдана

усамљених сцена тик уз бок Галерије

Цвијета Зузорић у којој сам политичарима

држао предавање о Бати и пријатељима о

Милораду Бати Михаиловићу о

раскошно лепој Михаиловићевој

која се отуђила у срцу једног од

сеоских пејсажа Западнобачког округа

Београд има у себи Београд

од пре од

сада када градови уједињене труле Европе

трпе изливе беса самокритике

севера настањеног на

југу света залеђеног експериментима

влаге и поноса на минусе горе и доле

самоће температуре ваздуха

Чекам да ли ће пристићи храбрије време

нећкања да ли ће

танконошци прихватити судбину огољене

моде одела и кравата са Чеховљевим чвором

под брадом Ф. М. Достојевског

Одлазим на север у 16,40 из Београда

неомеђеног ниједним одласком

Можда ћу на путу до Сомбора и Апатина

завршити песму о Цинцарима о

ухапшеном свету живота који казну

издржава у суровом казамату оквира

(Написано 30.јула 2012. год. u 14,20 часова)