29. март 2017.

УМЕСТО ПОСВЕТЕ




ЗОРАН М. МАНДИЋ

УМЕСТО ПОСВЕТЕ

На почетку књиге Апатин и песме од пре
(Светови, Нови Сад, 1998.)

                Књига песама која носи име града у коме је њен аутор научио да чита и да се сећа прочитаног није необична као што би био покушај песника да се то образложи фасцинацијама цитата које је упамтио, а који стоје у уводима многи (не)обичних књига поезије. Природа сваке необичности на првом месту је да превиђа обичност и поред свести да јој баш Она дарује аутентичност, имагинацију, трун разлике. И оно ненадмашно уверење да је Језик несебично саопштио све своје могућности препуштајући да их један за другим, потпишу најсналажљивији представници домаће и светске књижевности.
                Град је колут као Језик. Он уоквирује и упућује на оквир. У једном од судова тих оквира препознао сам чисту воду у којој сам пожелео да се ослободим песме од аутентичности, различитости и вечности, помишљајући на историју интиме коју свака поезија дели са прљавштинама Језика. Времена. Писмености.

                Ово нису чисте песме

                 УРЕДНИЧКО-РЕЦЕЗЕНТСКА ПРЕПОРУКА ЈОВАНА ЗИВЛАКА
     ЗА КЊИГУ ПЕСАМА „АПАТИН И ПЕСМЕ ОД ПРЕ“ ЗОРАНА М. МАНДИЋА

                ... Мандићеве песме су опоре, на карактеристичан начин наративне и евокативне, али и рефлексивне, где се, условно речено, песничко мишљење уплиће као стално питање о границама песништва, као и о битним моментима смисла. Мандић се поиграва са локалним топоима, као да је у питању лични дневник, али их и необичним обртима смешта у општији поредак изневеравајући тако голи и интимни емпиризам. Тако и у књизи посвећеној Апатину, град се отвара у равни личног искуства, скоро веристичког, да би у монтажи слика, асоцијација и језичких ломова постао метафоричка сцена егзистенцијалног и језичког искуства и истовремено поприште екстренизације сукобљавања емоционализма памћења  и ладноће мишљења. Мандић особеним језичким ткањем један однос претвара у драму поезије, а поезију у интезивно сведочанство о парадоксима живота и културе, о опиљцима смисла и океанима ништавила.

 Напомена
                За књигу Апатин и  песме од пре 1998. године, на чијој се насловници налази репродукција слике Апатин италијанског сликара Енца Донатија, добио сам Октобарску награду града Апатина

.

                

Нема коментара:

Постави коментар