РУДО

ЗОРАН М. МАНДИЋ

РУДО

Можда најмање место у

Дебелим књигама простора

Коме су наметнули историју

Повез преко очију

Сасвим доле као на дну дна

прати лимско зеленило реке

Постоји као сурова граница и

још суровија зима са пуно леда у

коју долазе лако обучени песници

да уче једну другу историју без

постројавања са

замрзлог окна хотелског прозора

види се бетонски споменик

сав поцрвенео на минус тридесет и

бео као бели хлеб

који сад месе од шпанског брашна

ако домаће не прошверцују из (при)боја

био сам у Руду

записујем на полеђини црно беле

разгледнице и

шаљем је из иностранства у Србију

Рукопис ми се следио на минус тридесет

иако ће у Руду отоплити

ако Бог да