12. март 2017.

РУДО


ЗОРАН М. МАНДИЋ

РУДО

Можда најмање место у
Дебелим књигама простора
Коме су наметнули историју
Повез преко очију
Сасвим доле као на дну дна
прати лимско зеленило реке
Постоји као сурова граница и
још суровија зима са пуно леда у
коју долазе лако обучени песници
да уче једну другу историју без
постројавања са
замрзлог окна хотелског прозора
види се бетонски споменик
сав поцрвенео на минус тридесет и
бео као бели хлеб
који сад месе од шпанског брашна
ако домаће не прошверцују из (при)боја
био сам у Руду
записујем на полеђини црно беле
разгледнице и
шаљем је из иностранства у Србију
Рукопис ми се следио на минус тридесет
иако ће у Руду отоплити

ако Бог да