ПЕСМА ЗА МАЛУ ЗОЈУ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПЕСМА ЗА МАЛУ ЗОЈУ

           

           

Све је песма чега се дотакнеш

Творевина

Лепша од потока,

Од рајског врта

И од усијане главе.

Зато хоћу док пишем

да убирам радост

Јачу од плиме,

Од  пустих мисли

И од сунчевих пега.

И никад нећу престати да те сањам.

Да ли је то срећа или  пут времена

Којим се престиже прошлост

Сетнија од судбине,
Од закаснелог пролећног цветања

Од Душкових мудрих упозорења
И од самоће Теслиних изума

Или слика освита

Кроз чији прозор нам

Својим божанским осмехом

Маше

Мала Зоја

А пролазност?

Она је само буђење из

Сна који нас увек само теши

2017.