09. март 2017.

ПЕСМА ЗА МАЛУ ЗОЈУ




ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПЕСМА ЗА МАЛУ ЗОЈУ
           
           
Све је песма чега се дотакнеш
Творевина
Лепша од потока,
Од рајског врта
И од усијане главе.

Зато хоћу док пишем
да убирам радост
Јачу од плиме,
Од  пустих мисли
И од сунчевих пега.

И никад нећу престати да те сањам.

Да ли је то срећа или  пут времена
Којим се престиже прошлост
Сетнија од судбине,
Од закаснелог пролећног цветања
Од Душкових мудрих упозорења
И од самоће Теслиних изума

Или слика освита
Кроз чији прозор нам
Својим божанским осмехом
Маше
Мала Зоја

А пролазност?
Она је само буђење из
Сна који нас увек само теши


2017.