BOGINJA

ZORAN M. MANDIĆ

BOGINJA

Ne posvećujem ovaj opis
na toj adresi u čulima
srce drži predavanja
uzburkanim strastima
uči ih pažnji s kojom emocije
održavaju svet
njegovu neobuzdanu istoriju u
Jeziku
među rečima koje ohola
sloboda izražavanja
sukobljava sa rečenicama sa
Njihovim čudesnim protocima
pogledom u pogled
U svemu što lepo ostaje u
Lepom
Boginja je garant te večnosti i
njena neprolaznost
Ona je nesebično započela opšti
unutrašnji
Život
Pustila izgladnelog crva da na miru
uđe u jabuku i
suoči se sa nenadmašnom mudrošću
Žene
Zanemelim od čuda ostavila je da
izaberu svako svoju pojedinačnost
pre nego što ih svet opkorači
prispelom sumnjom u ispravnost izbora
Bez nje svet bi ličio na pusto ostrvo a
putnici bi se bez srca vrteli u krug i
ne bi imali koga da posete u
svojoj (o)paloj
muškosti