22. март 2017.

POEZIJA ZORANA M. MANDIĆA ZASTUPLJENA U ANTOLOGIJI OSAM VEKOVA SRPSKE POEZIJE NA NEMAČKOM JEZIKU



POEZIJA ZORANA M. MANDIĆA ZASTUPLJENA U ANTOLOGIJI  OSAM VEKOVA SRPSKE POEZIJE NA NEMAČKOM JEZIKU
                       

                Na ovogodišnjem Salonu knjiga u Novom Sadu predstavljena je u izdanju Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa dvojezična Antologija Od A do Š /Von A bis Z  na srpskom i nemačkom jeziku, koja u sebi sabira Osam vekova srpske poezije/Acht Jahrhunderte sebischer Poesie. Antologiju kao priređivač i prevodilac potpisuje književnik Johan Lavundi, koji živi i stvara u podunavskom nemačkom gradu Ulm. Priređivač Lavundi je u Antologiju uvrstio 166 pesnika u osmovekovnom vremenskom rasponu od: Rastka Nemanjića, odnosno Svetog Save (1175-1235) i njegovog „Slova o mukama“, pa preko Monahinje Jefimije i Despota Stefana Lazarevića do Save Mrkalja, Branka Radičevića, Laze Kostića, Alekse Šantića, Milana Rakića, Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Ivana V. Lalića, Branka Miljkovića, Branislava Petrovića, Raše Livade, Duška Trifunovića, Blagoja Savića, Petra Krdua, Saše Radojčića, Zorana Bognara i Marka Stamenkovića (1982-2007). Zastupljeni pesnici poređani su hronološki po godini rođenja. Poezija Zorana M. Mandića predstavljena je pod zajedničkim naslovom „Dunav“. U ovom vrednom antologijskom projektu kao ekskluzivan dodatak štampan je Getov prevod srpske narodne pesme „Hasanaginica“ iz 1775. godine. Ovim vrednim ostvarenjem, bez obzira na uvek prisutno i aktuelno sučeljavanje različitih nivoa znanja, kompetencija,a i književnog ukusa, Johan Lavundi je dao veliki doprinos u aktiviranju važnog dodira između srpske i nemačke jezičke kulture i afirmacije njihovoog međusobnog „geteovskog“  uvažavanja. 
    
Садржај

„Тамо далеко” .............................................................................................................14


Последња  проповед ..................................................................................................18


Предговор ................................................................................................................22


Одговорност преводиоца  ............................................................................................24
Незахвалност  избора  ..................................................................................................36
Критеријуми  ................................................................................................................42
Естрадна и фејсбук лирика  ........................................................................................54


Песме .........................................................................................................................58


Растко Немањић/ Свети Сава (1175–1235): „Слово о мукама” ...............................60
Монахиња Јефимија (1350–1405): „Туга за младенцем Угљешом” ........................62
Патријарх Данило (1350–1396): „Слово косовских бораца”....................................64
Јелена Лазарева Балшић (1368–1443): „Отписаније богољубно” ...........................66
Деспот Стефан Лазаревић  (1377–1427): „Слово љубве” ..........................................70
Константин Филозоф (1380–1431): „Деспот загонетних очију”..............................76
Арсеније III Чарнојевић  (1633–1706): „Молитва заспалом  Господу” ....................78
Гаврил Стефановић Венцловић (1680–1749): „Црни биво у срцу” .........................82
Захарије Стефановић Орфелин  (1726–1785): „Сјетовање”......................................84
Јован Рајић  (1726–1801): „Кант о воспоминанији смерти” ...................................90
Димитрије Доситеј Обрадовић (1739–1811):
„Пјесна на инсурекцију Сербијанов (Востани Сербије)” .........................................94
Филип Вишњић (1767–1834): „Смрт Краљевића Марка” ......................................100
Јован Пачић  (1771–1849): „Сну” .............................................................................110
Атанасије Стојковић (1773–1832): „Ода на источник борковачкиј” .....................112
Еустахија Арсић (1776–1843): „Что ползује” ..........................................................114
Лукијан Мушицки (1777–1837): „Рада турски роб” ...............................................116
Павле Соларић (1779–1821): „Худа Сербкиња” .....................................................120
Милован Видаковић (1780–1841): „Ах престан’те невине” ..................................124
Сава Мркаљ (1783–1833): „Море зала ов’ је свет” ..................................................126
Лука Милованов  Георгијевић  (1784–1828): „Мојој дјеци на Мајалес” ...............128

Симеон Милутиновић Сарајлија (1791–1847):
„Српски јунак Вељко Петровићу” ............................................................................132
Никола Боројевић  (1796–1872): „Молитва Св. Сави” ............................................134
Јован Хаџић/ Милош Светић  (1799–1869): „Од Босне...” .....................................136
Јован Стерија Поповић (1806–1856): „На смрт једног зликовца” ........................138
Ђорђе Марковић  Кодер (1806–1891): „Изједен овчар” ..........................................142
Василије Суботић (1807–1869): „Сербији и Сербљем” ..........................................144
Милутин Никанор Грујић (1810–1887): „Мој гроб” ...............................................148
Петар Петровић  II Његош (1813–1851): „Ноћ скупља вијека” .............................152
Јован Суботић (1817–1886): „Ембриону” ...............................................................158
Василије Живковић (1819–1891): „Моји јади” .......................................................162
Медо Пуцић (1821–1882): „Море” ..........................................................................166
Јован Н. Илић (1824–1901): „Поскочи момо” ........................................................168
Бранко Радичевић  (182–1853):  „Туга и опомена” ..................................................170
Јован Сундечић (1825–1900): „Убавој нам Црној Гори” ........................................176
Љубомир  П. Ненадовић  (1826–1895): „Песма о нама” ........................................178
Стеван Владислав Каћански  (1829–1890): „Где је српска Војводина” .................180
Милица Стојадиновић Србкиња (1830–1878): „Кад се небо мути” .......................182
Ђура Јакшић  (1832–1878): „Јевропи” .....................................................................184
Јован Јовановић  Змај (1833–1904): „Јутутунска јухахаха” ...................................186
Драга Димитријевић-Дејановић (1840–1871): „Не знам зна ли” ..........................190
Мита Поповић  (1841–1888): „Блеђано ми лице плуг живота оре” ......................192
Лаза Костић (1841–1910): „Santa Maria della Salute” ............................................196
Милорад Поповић Шапчанин (1841–1895): „У црно море” ..................................204
Милан Кујунџић Абердар (1842–1893): „Јесам племић?”  ....................................208
Владимир Васић (1842–1864): „Ја те љубим... ” .....................................................210
Јован Грчић Миленко (1846–1875): „Раздраганој браћи” .....................................212
Војислав Илић (1860–1894): „Коринтска хетера” ..................................................214
Милета Јакшић (186–1935):  „Ствари које су прошле” ..........................................222
Милорад Митровић (1866–1907): „Била једном ружа једна” ...............................224
Алекса Шантић (1868–1924): „Остајте овдје...” .....................................................226
Јован Дучић (1871–1943): „Залазак сунца” ............................................................230
Милан Ракић  (1876–1938): „Симонида” .................................................................234
Светислав Стефановић (1877–1944): „Ћутање” ......................................................236
Велимир Рајић (1879–1915): „На дан њеног венчања” ..........................................238
Даница Марковић  (1879–1932): „Враћање у прошлост” .......................................242
Владислав Петковић Дис (1880–1917): „Можда спава” .........................................244
Сима Пандуровић  (1883–1960): „Жена” .................................................................248
Тодор Манојловић  (1883–1968): „Надахнуће” .......................................................250
Вељко Петровић  (1884–1967): „Еротика” ...............................................................252

Душан Срезојевић (1886–1916): „Последњи самртник” ........................................256
Велимир Живојиновић Маssuka (1886–1974): „Грудобоља” .................................258
Јелена Спиридоновић-Савић (1891–1974): „Фебруар” ..........................................264
Станислав Винавер (1891–1955): „Ја немам  мира” ...............................................266
Иво Андрић (1892–1975): „По једном старом добром реду” ................................268
Милутин Бојић (1892–1917): „Плава гробница” ....................................................272
Аница Савић-Ребац  (189–1953):  „Пролећни  дитирамб” .......................................276
Милош Црњански (1893–1977): „Стражилово” ......................................................278
Момчило Настасијевић (1894–1938): „Мисао” ......................................................292
Александар Вучо (1897–1985): „Неменикуће, 4.” .................................................296
Десанка Максимовић  (1898–1993): „Крвава бајка” ..............................................302
Душан Матић (1898–1980): „Море” ........................................................................306
Растко Петровић  (1898–1949): „Са светлим пољупцем на уснама” .....................312
Раде Драинац (1899–1943): „Јесен” .........................................................................316
Душан Васиљев (1900–1924): „Жице” .....................................................................318
Милан Дединац (1902–1966): „Трава у сну и на јави” ...........................................320
Ристо Ратковић  (1903–1954): „Лим” .......................................................................322
Десимир Благојевић (1905–1983): „Утва златокрила”  ...........................................324
Јован Поповић  (1905–1952): „Бескрајска  ноћ” ......................................................326
Никола Дреновац (1907–1986): „Балада” ...............................................................328
Милена Павловић-Барилли (1909–1945): „II” .......................................................330
Оскар Давичо (1909–1989): „Критичка похвала отицању времена”  ....................332
Скендер Куленовић  (1910–1978): „Писма” ............................................................336
Милорад Панић Суреп (1912–1968): „Од сене и опомене” ..................................338
Танасије Младеновић  (1913–2003): „Чекај ме ноћно” ..........................................340
Бранко Ћопић (1915–1984): „Пјесма мртвих пролетера”  .....................................342
Радомир  Продановић (1915–1944): „Глас” .............................................................346
Васко Попа (1922–1991): „Врати ми моје крпице” ................................................350
Ристо Тошовић (1923–1986): „Кад си гола” ............................................................360
Мира Алечковић (1924–2008): „Срећа” ..................................................................362
Бранко В. Радичевић  (1925–2001): „Љубомора” ....................................................364
Славко Вукосављевић (1927–2004): „Кадињача” ...................................................368
Стеван Раичковић (1928–2007): „Post Scriptum”  ................................................410
Миодраг Павловић  (1928–2014): „Орфеј у Кареји” ...............................................414
Милорад Павић (1929–2009): „Епитаф” .................................................................418
Иван В. Лалић (1931–1996): „Тако је певао Орфеј” ...............................................420
Дара Секулић (1931): „Шљива, пучуља” .................................................................422
Мирослав Антић (1932–1986): „Бесмртна  песма” .................................................424
Јован Христић (1933–2002): „Федру” ......................................................................440
Душан Трифуновић (1933–2006): „Грех” ................................................................442

Александар Ристовић  (1933–1994): „Догађај од посебне важности” ...................444
Бранко Миљковић (1934–1961): „Ариљски анђео” ................................................446
Раде Томић (1934–1985): „Настајање песме” .........................................................470
Данило Киш (1935–1989): „Ђубриште” ...................................................................474
Љубомир Симовић (1935): „Сеоба Србије” .............................................................482
Борислав Радовић (1935): „У славу Ероса” .............................................................486
Петар Пајић (1935): „Самопослуга” ........................................................................488
Вук Крњевић (1935): „Сарајево са Требевића посматрано”  ..................................492
Добрица Ерић (1936): „Пркосна песма” .................................................................494
Бранислав  Петровић  (1937–2002): „Јесте дођу мени” ..........................................502
Милован Данојлић (1937): „Прелазак” ...................................................................506
Драган Колунџија (1938): „Затвореник у ружи после двадесет година” ..............508
Алек Вукадиновић (1938): „Коловрат” ....................................................................512
Матија Бећковић  (1939): „Вера Павладољска” .......................................................514
Слободан Ракитић  (1940–2013): „Писмо са Врачара” ...........................................520
Гојко Ђого (1940): „Аја Софија” ...............................................................................522
Милан Комненић (1940): „Писмо са слапова Нијагаре” .......................................526
Вујица Решин Туцић (1941–2009): „Непомични  човек” .......................................534
Каталин Ладик (1942): „Вилин коњиц” ...................................................................538
Адам Пуслојић (1943): „Два истока, два краја” .....................................................540
Никола Цинцар-Попоски (1944–2014): „Насип” ...................................................542
Радомир  Андрић (1944): „Шумокрадице” ..............................................................546
Перо Зубац (1945): „Мостарске кише” ....................................................................548
Рајко Петров Ного (1945): „На капијама  раја” .......................................................558
Тања Крагујевић  (1946): „И лепо, дакако” ..............................................................560
Даринка Јеврић (1947–2007): „Дечанска звона” ....................................................564
Јован Зивлак (1947): „Океан” ...................................................................................568
Милосав Тешић (1947): „Понедељак” .....................................................................572
Драгомир Брајковић  (1947–2009): „Свадба у Брзави” ...........................................576
Милан Ненадић (1947): „Стефанос”.........................................................................578
Марија Шимоковић  (1947): „Der Kuss” ..................................................................582
Раша Ливада (1948–2007): „Из Асизија” .................................................................586
Новица Тадић (1949–2011): „Пустахија” ................................................................590
Владимир  Копицл (1949): „Немачка”  .....................................................................592
Радмила  Лазић (1949): „Буди опака кучка” ............................................................596
Радивој Шајтинац (1949): „О безначајности  наук вечни” .....................................602
Зоран М. Мандић (1950): „Дунав” ...........................................................................606
Благоје Савић (1951): „С дневног језика” ...............................................................610
Борисав Ђорђевић (1952): „Гастарбајтерска  песма” ..............................................614
Јованка Стојчиновић-Николић (1952): „Мјера ријечи” ........................................620

Петру Крду (1952–2011): „Непожељни сведоци” ...................................................622
Горан Лаз(аревић) (1952): „Када једном не будемо једно” ...................................624
Селимир Радуловић  (1953): „У сенку улазим, оче” ...............................................626
Милица Јефтимијевић-Лилић (1953): „Повратак у сопство” ...............................628
Ђорђе Балашевић  (1953): „Наопака бајка” .............................................................632
Ненад Грујичић (1954): „Бестидница” ....................................................................636
Ђорђо Сладоје (1954): „Извештај о царству небеском” ..........................................638
Симон Грабовац (1955): „1.3.4. (позајмити  од неког…)” ......................................640
Никола Китановић/ Раул Амон (1956): „Скаска о будали” ...................................644
Иван Негришорац/ Драган Станић (1956): „Од а до ш” ........................................646
Радован Влаховић (1958): „Поновни сусрет” .........................................................650
Звонко Карановић  (1959): „Психоделично  крзно” .................................................676
Јелена Ленголд (1959):
„Опис драматичних жена какве се допадају капелмајстору” ...............................686
Драган Јовановић  Данилов (1960): „Чувар бележнице” ........................................688
Зоран Ђерић (1960):„Ексери”  ..................................................................................690
Обрен Ристић (1960): „Из профила”  ........................................................................692
Војислав Карановић  (1961): „О читању поезије” ...................................................694
Горан Ибрајтер  (1962): „XVIII” ...............................................................................698
Саша Радојчић  (1963): „Растргнути Дионис” .........................................................700
Зоран Богнар (1965): „Лавиринт круга” ..................................................................702
Ана Ристовић  (1972): „Око нуле” ............................................................................714
Саша Мићковић  (1980): „Ћеле-кула” ......................................................................718
Марко Стаменковић  (1982–2007): „Пруга” ............................................................720
Ненад Трајковић  (1982): „Шетња градом” .............................................................722


Посебан  додатак:
гетеов превод „Хасанагинице” из 1775. године .................................................726


Биографије ............................................................................................................737


о КЊиЗи и ПреводиоЦУ ...................................................................................830


Симон Грабовац: „Антологија као вишеструки изазов”..........................................832
Радован Влаховић: „Јохан Лавунди – човек са две душе”......................................836


Кратка биографија  Јохана Лавундија.......................................................................844



BIOGRAFSKA BELEŠKA O PRIREĐIVAČU I PREVODIOCU  




Johann Lavundi


Johann Lavundi, pesnik, književnik, dramatičar, recenzent i prevodilac je rođen kao podunavski Nemac 5. aprila 1956. godine u Apatinu. Tu se uspešno bavio književnošću, pozorištem, novinarstvom i radiom. Kao predsednik omladinske komunalne komisije za kulturu i infomatiku stvara bazu za uvođenje omladinske radioemisije „Omladinski studio“, kao i za osnivanje jedne novinarske škole za mlade. Za zasluge u kulturnom i informativnom radu dobija više puta priznanja od vlasti. Dobitinik je i više literarnih nagrada; među njima i nekolicine prvih. Početkom 1986. godine se kao takozvani „kasnoiseljenik“ („Spätaussiedler“) preseljava u Nemačku, u Ulm, gde će se literaturom početi ozbiljnije baviti tek krajem prošlog veka, da bi već 1999. g. bio uvršten u milenijumsku antologiju savremene nemačke poezije „Das Gedicht lebt!“ („Pesma živi!“). U Ulmu je više godina bio aktivan u svetski čuvenom pozorištu theater in der westentasche (pozorište u prslukovom džepu) kao dramatičar, režiser, glumac i upravnik njegovog internacionalno delujućeg Internet-pozorišta, inače prvog te vrste na svetu. Šta lirike, šta proze, šta pozorišnih komada, Lavundi na nemačkom piše 14 knjiga, od kojih je do sada objavljen samo roman „Eine deutsche Liebesgeschichte“ („Nemačka ljubavna priča“). Na objavljivanju ostalih se radi intenzivno. Lavundi, koji je i inače državno certifikovani, kao i sudski i policijski ovlašćeni prevodilac, se bavi i literarnim prevođenjem. Do sada mu je objavljeno dvadesetak prevoda sa srpskog na nemački i obrnuto, koji su predstavljeni na sajmovima knjiga u Srbiji i Nemačkoj. Najvažniji prevod mu je do sada svakako dvojezično izdanje kompletnog dela Branka Miljkovića (sve zbirke plus četrdesetak pesama izvan zbirki) „Vergeblich ich sie wecke/Uzalud je budim“, 2011. g. u izdanju Banatskog kulturnog centra. Za sajam knjiga u Frankfurtu 2015. godine je planiran jedan sledeći Lavundijev prevodilački projekt: antologija 800 godina srpske lirike sa 150 pesnikinja i pesnika na nemačkom. Član je jednog evropskog PEN.kluba za nemačko govoreće područje, kao i Udruženja autora Ulma.


Johann Lavundi, Schriftsteller, Lyriker, Dramatiker, Rezensent und Übersetzer, wurde als Donauschwabe am 5. April 1956 in Apatin geboren. Dort konnte er Erfolge in der Literatur, beim Theater, in der Journalistik und beim Radio feiern. Als Vorsitzender der kommunalen Kommission für Kultur und Informatik im Jugendbereich schaffte er die Grundlage für den Aufbau der Radiosendung „Jugendstudio“ so wie der Gründung einer Journalistenschule. Für seine Verdienste im kulturellen und informativen Bereich wurde er von den Behörden mehrfach ausgezeichnet. Er gewann mehrere literarische Preise, darunter auch einige 1. Plätze. Anfang 1986 zog er als Spätaussiedler nach Deutschland, nach Ulm um, wo er erst Ende des letzten Jahrhunderts begann, sich mit Literatur ernsthafter zu beschäftigen. Schon 1999 erschien er in der Millenniumsanthologie der zeitgenössischen deutschen Lyrik „Das Gedicht lebt!“. In Ulm war er beim weltbekannten theater in der westentasche mehrere Jahre als Dramatiker, Regisseur, Darsteller und Leiter dessen Internettheaters – des ersten dieser Art auf der Welt – tätig. Ob Lyrik, Prosa oder Theaterstücke, Lavundi verfasste in Deutsch bisher 14 Bücher, von denen nur eins, der Roman „Eine deutsche Liebesgeschichte“, veröffentlicht wurde. An der Veröffentlichung der restlichen wird nun intensiv gearbeitet. Lavundi, auch sonst staatlich geprüfter so wie gerichtlich und polizeilich beeidigte Übersetzer, ist auch als literarischer Übersetzter tätig. Bisher wurden etwa 20 seiner Übersetzungen aus dem Serbischen ins Deutsche und umgekehrt veröffentlicht, die bei Buchmessen in Serbien und Deutschland vorgestellt wurden.Seine wichtigste Übersetzung ist bisher zweifellos die zweisprachige Ausgabe des kompletten Werkes von Branko Miljković (alle Bände plus etwa vierzig Gedichte außerhalb der Bände), „Vergeblich ich sie wecke/Uzalud je budim“, 2011, herausgegeben vom Banater Kulturzentrum. Für die Buchmesse in Frankfurt 2015 ist eine weitere kapitale Übersetzung Lavundis geplant: Eine Anthologie serbischer Lyrik aus den letzten 800 Jahren, mit 150 Dichter/innen, in Deutsch. Er ist Mitglied beim Europäischen P.E.N. Zentrum der Schriftsteller im Exil deutschsprachiger Länder so wie bei Ulmer Autoren e. V.