POEZIJA ZORANA M. MANDIĆA ZASTUPLJENA U ANTOLOGIJI OSAM VEKOVA SRPSKE POEZIJE NA NEMAČKOM JEZIKU

POEZIJA ZORANA M. MANDIĆA ZASTUPLJENA U ANTOLOGIJI  OSAM VEKOVA SRPSKE POEZIJE NA NEMAČKOM JEZIKU

                       

                Na ovogodišnjem Salonu knjiga u Novom Sadu predstavljena je u izdanju Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa dvojezična Antologija Od A do Š /Von A bis Z  na srpskom i nemačkom jeziku, koja u sebi sabira Osam vekova srpske poezije/Acht Jahrhunderte sebischer Poesie. Antologiju kao priređivač i prevodilac potpisuje književnik Johan Lavundi, koji živi i stvara u podunavskom nemačkom gradu Ulm. Priređivač Lavundi je u Antologiju uvrstio 166 pesnika u osmovekovnom vremenskom rasponu od: Rastka Nemanjića, odnosno Svetog Save (1175-1235) i njegovog „Slova o mukama“, pa preko Monahinje Jefimije i Despota Stefana Lazarevića do Save Mrkalja, Branka Radičevića, Laze Kostića, Alekse Šantića, Milana Rakića, Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Ivana V. Lalića, Branka Miljkovića, Branislava Petrovića, Raše Livade, Duška Trifunovića, Blagoja Savića, Petra Krdua, Saše Radojčića, Zorana Bognara i Marka Stamenkovića (1982-2007). Zastupljeni pesnici poređani su hronološki po godini rođenja. Poezija Zorana M. Mandića predstavljena je pod zajedničkim naslovom „Dunav“. U ovom vrednom antologijskom projektu kao ekskluzivan dodatak štampan je Getov prevod srpske narodne pesme „Hasanaginica“ iz 1775. godine. Ovim vrednim ostvarenjem, bez obzira na uvek prisutno i aktuelno sučeljavanje različitih nivoa znanja, kompetencija,a i književnog ukusa, Johan Lavundi je dao veliki doprinos u aktiviranju važnog dodira između srpske i nemačke jezičke kulture i afirmacije njihovoog međusobnog „geteovskog“  uvažavanja. 

    

Садржај

„Тамо далеко” .............................................................................................................14

Последња  проповед ..................................................................................................18

Предговор ................................................................................................................22

Одговорност преводиоца  ............................................................................................24

Незахвалност  избора  ..................................................................................................36

Критеријуми  ................................................................................................................42

Естрадна и фејсбук лирика  ........................................................................................54

Песме .........................................................................................................................58

Растко Немањић/ Свети Сава (1175–1235): „Слово о мукама” ...............................60

Монахиња Јефимија (1350–1405): „Туга за младенцем Угљешом” ........................62

Патријарх Данило (1350–1396): „Слово косовских бораца”....................................64

Јелена Лазарева Балшић (1368–1443): „Отписаније богољубно” ...........................66

Деспот Стефан Лазаревић  (1377–1427): „Слово љубве” ..........................................70

Константин Филозоф (1380–1431): „Деспот загонетних очију”..............................76

Арсеније III Чарнојевић  (1633–1706): „Молитва заспалом  Господу” ....................78

Гаврил Стефановић Венцловић (1680–1749): „Црни биво у срцу” .........................82

Захарије Стефановић Орфелин  (1726–1785): „Сјетовање”......................................84

Јован Рајић  (1726–1801): „Кант о воспоминанији смерти” ...................................90

Димитрије Доситеј Обрадовић (1739–1811):

„Пјесна на инсурекцију Сербијанов (Востани Сербије)” .........................................94

Филип Вишњић (1767–1834): „Смрт Краљевића Марка” ......................................100

Јован Пачић  (1771–1849): „Сну” .............................................................................110

Атанасије Стојковић (1773–1832): „Ода на источник борковачкиј” .....................112

Еустахија Арсић (1776–1843): „Что ползује” ..........................................................114

Лукијан Мушицки (1777–1837): „Рада турски роб” ...............................................116

Павле Соларић (1779–1821): „Худа Сербкиња” .....................................................120

Милован Видаковић (1780–1841): „Ах престан’те невине” ..................................124

Сава Мркаљ (1783–1833): „Море зала ов’ је свет” ..................................................126

Лука Милованов  Георгијевић  (1784–1828): „Мојој дјеци на Мајалес” ...............128

Симеон Милутиновић Сарајлија (1791–1847):

„Српски јунак Вељко Петровићу” ............................................................................132

Никола Боројевић  (1796–1872): „Молитва Св. Сави” ............................................134

Јован Хаџић/ Милош Светић  (1799–1869): „Од Босне...” .....................................136

Јован Стерија Поповић (1806–1856): „На смрт једног зликовца” ........................138

Ђорђе Марковић  Кодер (1806–1891): „Изједен овчар” ..........................................142

Василије Суботић (1807–1869): „Сербији и Сербљем” ..........................................144

Милутин Никанор Грујић (1810–1887): „Мој гроб” ...............................................148

Петар Петровић  II Његош (1813–1851): „Ноћ скупља вијека” .............................152

Јован Суботић (1817–1886): „Ембриону” ...............................................................158

Василије Живковић (1819–1891): „Моји јади” .......................................................162

Медо Пуцић (1821–1882): „Море” ..........................................................................166

Јован Н. Илић (1824–1901): „Поскочи момо” ........................................................168

Бранко Радичевић  (182–1853):  „Туга и опомена” ..................................................170

Јован Сундечић (1825–1900): „Убавој нам Црној Гори” ........................................176

Љубомир  П. Ненадовић  (1826–1895): „Песма о нама” ........................................178

Стеван Владислав Каћански  (1829–1890): „Где је српска Војводина” .................180

Милица Стојадиновић Србкиња (1830–1878): „Кад се небо мути” .......................182

Ђура Јакшић  (1832–1878): „Јевропи” .....................................................................184

Јован Јовановић  Змај (1833–1904): „Јутутунска јухахаха” ...................................186

Драга Димитријевић-Дејановић (1840–1871): „Не знам зна ли” ..........................190

Мита Поповић  (1841–1888): „Блеђано ми лице плуг живота оре” ......................192

Лаза Костић (1841–1910): „Santa Maria della Salute” ............................................196

Милорад Поповић Шапчанин (1841–1895): „У црно море” ..................................204

Милан Кујунџић Абердар (1842–1893): „Јесам племић?”  ....................................208

Владимир Васић (1842–1864): „Ја те љубим... ” .....................................................210

Јован Грчић Миленко (1846–1875): „Раздраганој браћи” .....................................212

Војислав Илић (1860–1894): „Коринтска хетера” ..................................................214

Милета Јакшић (186–1935):  „Ствари које су прошле” ..........................................222

Милорад Митровић (1866–1907): „Била једном ружа једна” ...............................224

Алекса Шантић (1868–1924): „Остајте овдје...” .....................................................226

Јован Дучић (1871–1943): „Залазак сунца” ............................................................230

Милан Ракић  (1876–1938): „Симонида” .................................................................234

Светислав Стефановић (1877–1944): „Ћутање” ......................................................236

Велимир Рајић (1879–1915): „На дан њеног венчања” ..........................................238

Даница Марковић  (1879–1932): „Враћање у прошлост” .......................................242

Владислав Петковић Дис (1880–1917): „Можда спава” .........................................244

Сима Пандуровић  (1883–1960): „Жена” .................................................................248

Тодор Манојловић  (1883–1968): „Надахнуће” .......................................................250

Вељко Петровић  (1884–1967): „Еротика” ...............................................................252

Душан Срезојевић (1886–1916): „Последњи самртник” ........................................256

Велимир Живојиновић Маssuka (1886–1974): „Грудобоља” .................................258

Јелена Спиридоновић-Савић (1891–1974): „Фебруар” ..........................................264

Станислав Винавер (1891–1955): „Ја немам  мира” ...............................................266

Иво Андрић (1892–1975): „По једном старом добром реду” ................................268

Милутин Бојић (1892–1917): „Плава гробница” ....................................................272

Аница Савић-Ребац  (189–1953):  „Пролећни  дитирамб” .......................................276

Милош Црњански (1893–1977): „Стражилово” ......................................................278

Момчило Настасијевић (1894–1938): „Мисао” ......................................................292

Александар Вучо (1897–1985): „Неменикуће, 4.” .................................................296

Десанка Максимовић  (1898–1993): „Крвава бајка” ..............................................302

Душан Матић (1898–1980): „Море” ........................................................................306

Растко Петровић  (1898–1949): „Са светлим пољупцем на уснама” .....................312

Раде Драинац (1899–1943): „Јесен” .........................................................................316

Душан Васиљев (1900–1924): „Жице” .....................................................................318

Милан Дединац (1902–1966): „Трава у сну и на јави” ...........................................320

Ристо Ратковић  (1903–1954): „Лим” .......................................................................322

Десимир Благојевић (1905–1983): „Утва златокрила”  ...........................................324

Јован Поповић  (1905–1952): „Бескрајска  ноћ” ......................................................326

Никола Дреновац (1907–1986): „Балада” ...............................................................328

Милена Павловић-Барилли (1909–1945): „II” .......................................................330

Оскар Давичо (1909–1989): „Критичка похвала отицању времена”  ....................332

Скендер Куленовић  (1910–1978): „Писма” ............................................................336

Милорад Панић Суреп (1912–1968): „Од сене и опомене” ..................................338

Танасије Младеновић  (1913–2003): „Чекај ме ноћно” ..........................................340

Бранко Ћопић (1915–1984): „Пјесма мртвих пролетера”  .....................................342

Радомир  Продановић (1915–1944): „Глас” .............................................................346

Васко Попа (1922–1991): „Врати ми моје крпице” ................................................350

Ристо Тошовић (1923–1986): „Кад си гола” ............................................................360

Мира Алечковић (1924–2008): „Срећа” ..................................................................362

Бранко В. Радичевић  (1925–2001): „Љубомора” ....................................................364

Славко Вукосављевић (1927–2004): „Кадињача” ...................................................368

Стеван Раичковић (1928–2007): „Post Scriptum”  ................................................410

Миодраг Павловић  (1928–2014): „Орфеј у Кареји” ...............................................414

Милорад Павић (1929–2009): „Епитаф” .................................................................418

Иван В. Лалић (1931–1996): „Тако је певао Орфеј” ...............................................420

Дара Секулић (1931): „Шљива, пучуља” .................................................................422

Мирослав Антић (1932–1986): „Бесмртна  песма” .................................................424

Јован Христић (1933–2002): „Федру” ......................................................................440

Душан Трифуновић (1933–2006): „Грех” ................................................................442

Александар Ристовић  (1933–1994): „Догађај од посебне важности” ...................444

Бранко Миљковић (1934–1961): „Ариљски анђео” ................................................446

Раде Томић (1934–1985): „Настајање песме” .........................................................470

Данило Киш (1935–1989): „Ђубриште” ...................................................................474

Љубомир Симовић (1935): „Сеоба Србије” .............................................................482

Борислав Радовић (1935): „У славу Ероса” .............................................................486

Петар Пајић (1935): „Самопослуга” ........................................................................488

Вук Крњевић (1935): „Сарајево са Требевића посматрано”  ..................................492

Добрица Ерић (1936): „Пркосна песма” .................................................................494

Бранислав  Петровић  (1937–2002): „Јесте дођу мени” ..........................................502

Милован Данојлић (1937): „Прелазак” ...................................................................506

Драган Колунџија (1938): „Затвореник у ружи после двадесет година” ..............508

Алек Вукадиновић (1938): „Коловрат” ....................................................................512

Матија Бећковић  (1939): „Вера Павладољска” .......................................................514

Слободан Ракитић  (1940–2013): „Писмо са Врачара” ...........................................520

Гојко Ђого (1940): „Аја Софија” ...............................................................................522

Милан Комненић (1940): „Писмо са слапова Нијагаре” .......................................526

Вујица Решин Туцић (1941–2009): „Непомични  човек” .......................................534

Каталин Ладик (1942): „Вилин коњиц” ...................................................................538

Адам Пуслојић (1943): „Два истока, два краја” .....................................................540

Никола Цинцар-Попоски (1944–2014): „Насип” ...................................................542

Радомир  Андрић (1944): „Шумокрадице” ..............................................................546

Перо Зубац (1945): „Мостарске кише” ....................................................................548

Рајко Петров Ного (1945): „На капијама  раја” .......................................................558

Тања Крагујевић  (1946): „И лепо, дакако” ..............................................................560

Даринка Јеврић (1947–2007): „Дечанска звона” ....................................................564

Јован Зивлак (1947): „Океан” ...................................................................................568

Милосав Тешић (1947): „Понедељак” .....................................................................572

Драгомир Брајковић  (1947–2009): „Свадба у Брзави” ...........................................576

Милан Ненадић (1947): „Стефанос”.........................................................................578

Марија Шимоковић  (1947): „Der Kuss” ..................................................................582

Раша Ливада (1948–2007): „Из Асизија” .................................................................586

Новица Тадић (1949–2011): „Пустахија” ................................................................590

Владимир  Копицл (1949): „Немачка”  .....................................................................592

Радмила  Лазић (1949): „Буди опака кучка” ............................................................596

Радивој Шајтинац (1949): „О безначајности  наук вечни” .....................................602

Зоран М. Мандић (1950): „Дунав” ...........................................................................606

Благоје Савић (1951): „С дневног језика” ...............................................................610

Борисав Ђорђевић (1952): „Гастарбајтерска  песма” ..............................................614

Јованка Стојчиновић-Николић (1952): „Мјера ријечи” ........................................620

Петру Крду (1952–2011): „Непожељни сведоци” ...................................................622

Горан Лаз(аревић) (1952): „Када једном не будемо једно” ...................................624

Селимир Радуловић  (1953): „У сенку улазим, оче” ...............................................626

Милица Јефтимијевић-Лилић (1953): „Повратак у сопство” ...............................628

Ђорђе Балашевић  (1953): „Наопака бајка” .............................................................632

Ненад Грујичић (1954): „Бестидница” ....................................................................636

Ђорђо Сладоје (1954): „Извештај о царству небеском” ..........................................638

Симон Грабовац (1955): „1.3.4. (позајмити  од неког…)” ......................................640

Никола Китановић/ Раул Амон (1956): „Скаска о будали” ...................................644

Иван Негришорац/ Драган Станић (1956): „Од а до ш” ........................................646

Радован Влаховић (1958): „Поновни сусрет” .........................................................650

Звонко Карановић  (1959): „Психоделично  крзно” .................................................676

Јелена Ленголд (1959):

„Опис драматичних жена какве се допадају капелмајстору” ...............................686

Драган Јовановић  Данилов (1960): „Чувар бележнице” ........................................688

Зоран Ђерић (1960):„Ексери”  ..................................................................................690

Обрен Ристић (1960): „Из профила”  ........................................................................692

Војислав Карановић  (1961): „О читању поезије” ...................................................694

Горан Ибрајтер  (1962): „XVIII” ...............................................................................698

Саша Радојчић  (1963): „Растргнути Дионис” .........................................................700

Зоран Богнар (1965): „Лавиринт круга” ..................................................................702

Ана Ристовић  (1972): „Око нуле” ............................................................................714

Саша Мићковић  (1980): „Ћеле-кула” ......................................................................718

Марко Стаменковић  (1982–2007): „Пруга” ............................................................720

Ненад Трајковић  (1982): „Шетња градом” .............................................................722

Посебан  додатак:

гетеов превод „Хасанагинице” из 1775. године .................................................726

Биографије ............................................................................................................737

о КЊиЗи и ПреводиоЦУ ...................................................................................830

Симон Грабовац: „Антологија као вишеструки изазов”..........................................832

Радован Влаховић: „Јохан Лавунди – човек са две душе”......................................836

Кратка биографија  Јохана Лавундија.......................................................................844

BIOGRAFSKA BELEŠKA O PRIREĐIVAČU I PREVODIOCU  

Johann Lavundi

Johann Lavundi, pesnik, književnik, dramatičar, recenzent i prevodilac je rođen kao podunavski Nemac 5. aprila 1956. godine u Apatinu. Tu se uspešno bavio književnošću, pozorištem, novinarstvom i radiom. Kao predsednik omladinske komunalne komisije za kulturu i infomatiku stvara bazu za uvođenje omladinske radioemisije „Omladinski studio“, kao i za osnivanje jedne novinarske škole za mlade. Za zasluge u kulturnom i informativnom radu dobija više puta priznanja od vlasti. Dobitinik je i više literarnih nagrada; među njima i nekolicine prvih. Početkom 1986. godine se kao takozvani „kasnoiseljenik“ („Spätaussiedler“) preseljava u Nemačku, u Ulm, gde će se literaturom početi ozbiljnije baviti tek krajem prošlog veka, da bi već 1999. g. bio uvršten u milenijumsku antologiju savremene nemačke poezije „Das Gedicht lebt!“ („Pesma živi!“). U Ulmu je više godina bio aktivan u svetski čuvenom pozorištu theater in der westentasche (pozorište u prslukovom džepu) kao dramatičar, režiser, glumac i upravnik njegovog internacionalno delujućeg Internet-pozorišta, inače prvog te vrste na svetu. Šta lirike, šta proze, šta pozorišnih komada, Lavundi na nemačkom piše 14 knjiga, od kojih je do sada objavljen samo roman „Eine deutsche Liebesgeschichte“ („Nemačka ljubavna priča“). Na objavljivanju ostalih se radi intenzivno. Lavundi, koji je i inače državno certifikovani, kao i sudski i policijski ovlašćeni prevodilac, se bavi i literarnim prevođenjem. Do sada mu je objavljeno dvadesetak prevoda sa srpskog na nemački i obrnuto, koji su predstavljeni na sajmovima knjiga u Srbiji i Nemačkoj. Najvažniji prevod mu je do sada svakako dvojezično izdanje kompletnog dela Branka Miljkovića (sve zbirke plus četrdesetak pesama izvan zbirki) „Vergeblich ich sie wecke/Uzalud je budim“, 2011. g. u izdanju Banatskog kulturnog centra. Za sajam knjiga u Frankfurtu 2015. godine je planiran jedan sledeći Lavundijev prevodilački projekt: antologija 800 godina srpske lirike sa 150 pesnikinja i pesnika na nemačkom. Član je jednog evropskog PEN.kluba za nemačko govoreće područje, kao i Udruženja autora Ulma.

Johann Lavundi, Schriftsteller, Lyriker, Dramatiker, Rezensent und Übersetzer, wurde als Donauschwabe am 5. April 1956 in Apatin geboren. Dort konnte er Erfolge in der Literatur, beim Theater, in der Journalistik und beim Radio feiern. Als Vorsitzender der kommunalen Kommission für Kultur und Informatik im Jugendbereich schaffte er die Grundlage für den Aufbau der Radiosendung „Jugendstudio“ so wie der Gründung einer Journalistenschule. Für seine Verdienste im kulturellen und informativen Bereich wurde er von den Behörden mehrfach ausgezeichnet. Er gewann mehrere literarische Preise, darunter auch einige 1. Plätze. Anfang 1986 zog er als Spätaussiedler nach Deutschland, nach Ulm um, wo er erst Ende des letzten Jahrhunderts begann, sich mit Literatur ernsthafter zu beschäftigen. Schon 1999 erschien er in der Millenniumsanthologie der zeitgenössischen deutschen Lyrik „Das Gedicht lebt!“. In Ulm war er beim weltbekannten theater in der westentasche mehrere Jahre als Dramatiker, Regisseur, Darsteller und Leiter dessen Internettheaters – des ersten dieser Art auf der Welt – tätig. Ob Lyrik, Prosa oder Theaterstücke, Lavundi verfasste in Deutsch bisher 14 Bücher, von denen nur eins, der Roman „Eine deutsche Liebesgeschichte“, veröffentlicht wurde. An der Veröffentlichung der restlichen wird nun intensiv gearbeitet. Lavundi, auch sonst staatlich geprüfter so wie gerichtlich und polizeilich beeidigte Übersetzer, ist auch als literarischer Übersetzter tätig. Bisher wurden etwa 20 seiner Übersetzungen aus dem Serbischen ins Deutsche und umgekehrt veröffentlicht, die bei Buchmessen in Serbien und Deutschland vorgestellt wurden.Seine wichtigste Übersetzung ist bisher zweifellos die zweisprachige Ausgabe des kompletten Werkes von Branko Miljković (alle Bände plus etwa vierzig Gedichte außerhalb der Bände), „Vergeblich ich sie wecke/Uzalud je budim“, 2011, herausgegeben vom Banater Kulturzentrum. Für die Buchmesse in Frankfurt 2015 ist eine weitere kapitale Übersetzung Lavundis geplant: Eine Anthologie serbischer Lyrik aus den letzten 800 Jahren, mit 150 Dichter/innen, in Deutsch. Er ist Mitglied beim Europäischen P.E.N. Zentrum der Schriftsteller im Exil deutschsprachiger Länder so wie bei Ulmer Autoren e. V.