ЗОРАН М. МАНДИЋ
МИТ О ПТИЦИ
Знао сам песнике које нико
никада није разумео
не зна се ни где су
како се заљубљују
како умиру
Покушао сам да опишем такву тугу
Нестајући и сам у сред описа
Нико ме није тражио
Ни слушао док сам читао
Стоти пут Библију и хиљадити пут друге
Текстове
Крио наслове да ме не оптуже
Да се не заваде наслови
Да не будем судија
Пролећа су трговала бојама
Тукла као звоно у грудима
Продао сам Библију на неком вашару
Одлучио да путујем
Превозио јуту и слепе путнике
Галебовима делио погледе
Гладне ноћи хранио у сновима
Нисам их питао за мит о птици
у коју се сакрио песник
Негде на пучини
Израсло ми је прво перје
Нема коментара:
Постави коментар