ЗОРАН М. МАНДИЋ
НЕСТАНАК
Више него икад
видимо свој крај
поред црне осликан је жутом
црвеном
на рубовима чак и плавом
бојом
Има лице
мисаон поглед и кисео осмех
Између тих детаља шетају пауци а
кроз њихова уста пролази плен
Више него икад
постали смо пауков плен
И штогод да се деси
води кроз њихова уста у неки други
ижвакани свет
Више него икад
у неком смо ижваканом свету
у облику натрулих честица и
заустављених сатова
као отроване рибе у реци
као умашћена вода у мору
Више неко икад
мртви смо
неподесни
неподобни
за настанак модернијих бића
Нема коментара:
Постави коментар