ДЕСЕТ ПЕСАМА О НЕМОЋИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ДЕСЕТ ПЕСАМА О НЕМОЋИ

1.       О кривњи

Кривња је у наставку без
сна
у отварању очију пред скривеним
Богом
у наглашеном пламену петролејке
у просутом мастилу

2.       О дрхтању

Дрхтање има снагу Земљиног
Потреса
Оно долази изнутра
из огромне тамне шупљине
Из свих унутрашњих шупљина
срчаних
стомачних
венозних
мишићних
Оно никад не престаје
Осим што мења ритам

3.       О детаљу

Детаљи су ствари које нас
окружују
опкољавају
деконструишу
појефтињују
Детаљи су проклети
почев од сламке до злата
И корозија је детаљ
за сравњивање њихових годишта

4.       О писању

Реч је вечно чудо по
човеку
И ако нема човека нема
чуда
без обзира шта написали о
човеку
без обзира шта написали о
чуду

5.       О љубави

Љубав је крв у крви
Она се никад не згрушава
Када је нема онда је
с крвљу истекла


6.       О срећи

Срећа је кад изговараш
своје име
кад га препознаш
кад можеш о себи натенане
причу да испричаш


7.   О Богу

Бог је огледало и није
Огледало
Што мање огледало то мањи
Бог

8.       Оглави

Глава је најпознатија по збрци
која влада у њој
по свађи између леве и десне
стране
хемисфере


9.       О великој нужди

Велика нужда је све
Бог
срећа
реч
глава
кривња
писање
дрхтање
детаљ
огледало
љубав


10.     О смрти

Она је најсамосталнија појава
о њеном владању и владању њом
постоје различита тумачења
човекова
и
божија
Човек је своју немоћ признао