ЗИДОВИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЗИДОВИ

Само зидови

Само немило и невољно

Као прегрејало сунце

Натрула метафора

Подижем омањи камен

Под којим дрхтим

Гледам како се сан претвара у зид

Како не могу да се ослободим лика

Сопственог зида

Сећам се претурања по могућностима

Малолетних детаља

Недовршених снова

Инфинитезималног рачуна

Прича са далеког Истока

Када сам у бунилу под дозом тајанственог

(пре)носио свој зид на леђима

из једног у други угао главе

Претрчавао преко страница познатих писаца

Завиривао у њихове главе

Чудио се простоти таме

Стављао на кантар празнину

И све називао: infatando

Само зидови

Кад смишљаш

Можда баш онда кад и други смишљају

Вештије

Без страха од стилске грознице и општег

Интуитуса