26. мај 2017.

ЗИДОВИ



ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЗИДОВИ

Само зидови
Само немило и невољно
Као прегрејало сунце
Натрула метафора
Подижем омањи камен
Под којим дрхтим
Гледам како се сан претвара у зид
Како не могу да се ослободим лика
Сопственог зида
Сећам се претурања по могућностима
Малолетних детаља
Недовршених снова
Инфинитезималног рачуна
Прича са далеког Истока
Када сам у бунилу под дозом тајанственог
(пре)носио свој зид на леђима
из једног у други угао главе
Претрчавао преко страница познатих писаца
Завиривао у њихове главе
Чудио се простоти таме
Стављао на кантар празнину
И све називао: infatando
Само зидови
Кад смишљаш
Можда баш онда кад и други смишљају
Вештије
Без страха од стилске грознице и општег

Интуитуса