05. мај 2017.

СЛИКА СПАСЕЊА



ЗОРАН М. МАНДИЋ

СЛИКА СПАСЕЊА

Овај текст
није акварел
Под каменом
прегрејаних материјала
Умножен необојени фетус у
њему
тражи познанство особе
која би могла спасити
његов живот
То налази сродан одјек
у његовом генетском коду
(пријемнику)
Из чије промишљености
Избија узбуђење да се
хероји читања
боре и за његову
ствар

НАПОМЕНА

                Овај текст метафорички личи на карирану кошуљу на којој је, у њему, преврнута изанђала крагна. За том „кошуљом“ непреврнуте крагне може се трагати у Мандићевим песмама „од пре“, тамо где је и „ духовна периферија младог Лукача“ и тамо где је Мандић неретко својим духом загрејавао простор(иј)е за постављање и отварање  изложби које је сам договарао. И фаворизовао. У неким својим текстовима Мандић увелико пева о фаворизацијама анализа проблема с тумачењем смисла стварања. Зато он у својим текстовима не тражи да читаоце за руку (про)води у њима, или кроз њих. И њихове умне коридоре. Читалац мора сам чак и онда кад безусловно треба да прође кроз шуму љубоморе и прашуму сујете, јер читање није само мука са речима. И страховима. На путу спасења. Од себе и других болесно потонулих у неразумевање.