УЗАЛУДНОСТ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

УЗАЛУДНОСТ

Узалудна су и она читања

без којих не можеш ни једну ноћ

без којих ти је ноћ саката и неверна

Узалудни су јунаци књига које говоре

О правдама и неправдама

који проливају крв у име својих доказа

Узалудне су и све промашене и непромашене

љубави

у којима писци и песници претражују своја срца

враћају се Богу или се једноставно моле

у подножју каменог кипа разапетог о своју ћутњу

Узалудна су слова без обзира на порекло писма

                                                                              из којег су и

онај део озбиљног живота који почиње с њима

Узалудно је све што наводи на помисао да постоји

мање или више образована срећа, неписмена срећа

А, узалудно је и то кад мораш с другима

кад без себе изричеш суд, кад немилосрдно ловиш

сарађујеш са не - ја