SAHRANIĆE ME LJUDI

ZORAN  M. MANDIĆ

SAHRANIĆE ME LJUDI

Sahraniće me ljudi
koji nemaju zasluge za moje rođenje

za moje posebstvo
za moje fizičke i metafizičke
dodire stvarnosti
za energiju zablude s kojom sam u
čulima slikao portret užasa
Ti ljudi pokopnici

Biće privremeni u svemu

u žalosti

koja je uvek loš epilog saradnje

Bezvredni nacrt svedočenja

Najteže je izdržati

prisustvovanju započinjanja samoće

Večne kao zabluda u

smislu u

propitivanju činjenica o činjenicama

u onom što je daleko od svakog odlučivanja

kao okean od ukupnog sagledavanja

njegove tačke

Malog

maleckog detalja u nesagledivom

Zato odlaskom čovek rešava sebe

do kraja u

svim računanjima neizračunljive uloge sa

simbolima i metaforama

predstavama i zamenama

među razvratnicima i povratnicima u

daći

U krkanluku do povraćanja

loše spremljenih knedli za

one koji se siti mole sa onima

koji će sa moje sahrane

otići gladni u neverici

da sam ikada igde mogao da ih

sakupim ovako nespremne da

poveruju

da sam bio i da mogu bez njih

(Objavljeno u časopisu Rukovet (Subotica), br.4-6/2005. g.)