1. мај 2017.

ИЛУЗИЈА


                                               
                      Зоран М. Мандић, аутор фотографије арх. Срђа Мирковић


ЗОРАН М. МАНДИЋ

ИЛУЗИЈА

Како сам први пут добио Нобелову награду?

Испричаћу вам причу о којој се
Мало зна а која
Постоји као веровање у живот илузије
Једноставно после упорног вишегодишњег сна
Зазвонио је мобилни телефон
Господине Зоране М. Мандићу
С друге стране пребукираног нета допирао је
На енглеском умилни  женски глас
Ви сте овогодишњи добитник Нобелове награде
За књижевност
Ваша књиге песама Кафкина фонтана
Србија у дубоким водама и
Кварење кругова
Помогле су вам да се окитите том вредном
Златном медаљом успеха
Тако се интересантно и фантастично догодило
Епско чудо
Тада је упоредо настала и моја песма

Где се крије прича?

Где се крије прича
У музици испод стола из ког је неко однео
Фиоку пуну бележака
О разлозима за које се нико није
Заложио да се употребе
Живот и смрт успеха неко је рекао
У власти су језика илузије
Да ли је тако и с разлозима које
Нико никада није употребио а камоли
Злоупотребио
Прича је последица судбине таквих разлога
Настаје и бива заборављена
Заједно с разлозима који су је изазвали
Као илузију


Почетком маја 2017.

Нема коментара:

Постави коментар