ЗОРАН М. МАНДИЋ
СУДБИНА ЦРТАЧА КРУГОВА
Помињање имена је забрањено
ни песме се више не памте
боље је каже се кад се други читају
кад је то рецитација
А на великом белом папиру цртам круг
као каиш је на нераскопчавање
без рупица
без истегнућа
Увлачим га у панталоне
не могу да га затежем
Тако сам једноставно себе заробио
Цртач је у кругу вичем
А они одговарају
Цртај
Цртам
с унутрашње стране круга
опет је то круг
И све што је кружница добила
Све је тешњи затвор у који сам се ставио
Све је тешњи затвор
Понављам све
лепши цртеж на дебелој кружници
Како сам мали помишљам
И јесам
све мања тачка у
затвору
Нема коментара:
Постави коментар