11. мај 2017.

АМОР




ЗОРАН М. МАНДИЋ

АМОР

Док прича гледа у мене
колико ли снаге у једној причи
јер га не прекидам
јер само неприметно поправљам
боје на његовом лицу
Он радосно узима чашу с вином
Један од пет Орфеја хоће да буде
Пет душа без дна
Исто толико торњева међу небесима
колико и муња
једрих нарави
И само једног ината: сноварског
Месечевог ината: да ће до гроба за
Њом
УНОСИ СЕ У ОЧИ КАД ГОВОРИ
А У ЊИМА НА ХИЉАДЕ ЛИСТОВА СЕ ЛИСТА
БИБЛИЈУ МУ СПАЗИХ ПОД ПАЗУХОМ
РЕВОЛВЕР О СРЦЕ ОКАЧИО
Усред Амора хајдук капу нахерио
Глас до балчака зарио у време
Ништа му не промиче
Ни Ф. М. Достојевски
Једном што види за свагда држи
Крајишки
Болећиво као тек са сисе скинут

ОН НАЈЛЕПШЕ ПРИЧА О МОДЕРНОЈ ПЕСМИ
ДЕТИЊСТВУ
ШТО ГА ЈЕ НЕГДЕ СРЕО И ДАРОВАО СЛАТКИШИМА  

Нема коментара:

Постави коментар