ТРОГОДИШЊИ ПОМЕН ПЕСНИКУ НИКОЛИ ЦИНЦАРУ ПОПОСКОМ

У просторијама УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ у понедељак 29. маја 2017. године

         ТРОГОДИШЊИ ПОМЕН ПЕСНИКУ 

           НИКОЛИ ЦИНЦАРУ ПОПОСКОМ

У понедељак 29. маја 2017. године са почетком у 18,00 часова у великој сали Удружења књижевника Србије у Београду, Француска 7, биће одржан трогодишњи помен песнику НИКОЛИ ЦИНЦАРУ ПОПОСКОМ, који је преминуо 5. јуна 2014. године. На скупу ће по позиву о песниковом животу и делу говорити: Душан Стојковић, Зоран М. Мандић, Момир Лазић, Радмило Петровић, Миодраг Д. Игњатовић, Миљурко Вукадиновић и Милица Лилић Јефтимијевић.

Песник НКОЛА ЦИНЦАР ПОПОСКИ (Струга, Македонија, 1944. – Земун, Србија, 2014.) за живота спадао је у ред истакнутих песника са простора Србије и бивших у различитим форматима југословенских простора. Објавио је песничке књиге: Нерођени (1972), Карма (1976), Раскорак (1978), Струшки пројекат (1980), Спасавање смрти (1986), Нумен ум мена (1990), Граматика апокалипсе (1997, 1998), Nume gugen avatar (на румунском, 1998), Васкрсло слово (2002), Видивид (2004), Истинити (2005), Доћи ћу чудовит ((2007), Насип (избор, прво и друго допуњено издање, 2009), Једна Једита (2010), Топот ата (прво и друго допуњено издање, 2011) и Багаж за баташа (2012).

Добитник је међународних награда: Балканска за поезију Академије Исток Запад (Kurtea de Arđeš, Румунија), Арка (Смедерево) и Збиља (Београд), као и домаћих: Милан Ракић Удружења књижевника Србије, Повеља Карађорђе (за животно дело, Шумадијске метафоре, Младеновац), Сретењска повеља (за животно дело), Раваничанин и Јован Скерлић (за поезију).

Песме су му превођене на: арапски, албански, румунски, бугарски, чешки, руски, словачки, македонски, француски, енглески, немачки, кинески, пољски, италијански...

Заступљен је у многим антологијама код нас и у свету, као и енциклопедији Светска литература данас, САД, 2005.

О њему су писали многи: Душан Стојковић, Јовица Аћин, Чедомир Мирковић, Момир Лазић, Предраг Драгић Кијук, Бошко Томашевић, Зоран М. Мандић, Радмило Петровић...

Живео је и стварао у Земуну у коме је умро 5. јуна 2014. године.

Текст приредио Зоран М. Мандић