МАНДИЋЕВ ХАНИБАЛОВ ШАТОР У ЧАСОПИСУ БРАНИЧЕВО

   
                     МАНДИЋЕВ ХАНИБАЛОВ ШАТОР

                             У ЧАСОПИСУ БРАНИЧЕВО

У часопису за књижевност и културу БРАНИЧЕВО  у двоброју 1-2/2011, јануар-април 2011, у издању Центра за културу Пожаревац, за време док га је уређивао познати савремени српски песник Александар Лукић, објављен је текст Ханибалов шатор ЗОРАНА М. МАНДИЋА. Назначени Мандићев текст објављен је у тематском склопу који је имагинирао Бела Тукадруз, илити Мирослав Лукић, под заједничким насловом Питања, чуђења, нервозе, (пре)вредновања с којим је часопис Браничево настојао да очува концепт актуелни темата негованих у претходним бројевима, а што је имало за циљ да се настави активно постицање преиспитивања књижевне прошлости српске књижевности, историје и културе њеног матерњег језика и њени аутохтони уметничких вредности и надасве посебности. У овом двоброју поред Мандићевог текста заступљени су и текстови: Беле Тукадруза илити Мирослава Лукића, Бранка Лазаревића, Славице Гароње Радованац,Душана Стојковића, Бошка Томашевића, Мирољуба Милановића и Ружице Јовановић.

У свом тексту Зоран М. Мандић потенционалног читаоца подсећа на песму пагана Ханибала Оршевског, кога нема чак ни у антологијама сећања, а камоли у записима неког јадно преживелог пергамента. У лошем преводу Ханибалове песме „По-света“ стоји текст:

Не посвећујте, ни ово, ни оно

Чекајући

Хвала

Хвала

може да те укине на првој

            раскрсници.

Са које се нико жив није вратио у

своју посвету.

Пишите: „Не посвећујем, не кудим,

Не ...“

НЕ, та мала одречна речца

Поезији је важнија од муке са одањем

Чуђења.

Због које се све теже креће у свом

празном читалишту.

празно.........непреведено

непреведено...обрисано

обрисано........ избрисано