17. јун 2017.

ЈЕСАМ И НИСАМ


ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЈЕСАМ И НИСАМ

Шта ће ми оно што
јесам и
с оним што
нисам
исто бих урадио
Природа не размењује лако
материју
да би му удовољила сваки пут
Окупација лепог доноси мир
кад би ломови измерили своју подсвест и
приносили јој дарове за
уживање
завладала би правичнија естетика
расподеле божијих дарова
Место изван природе више није
питање
(бити поред себе и
сврха мучења су као
дијалект који је опстао у језику
у начину и новој дужности)
Како се наканити на другу свест
на мала места
без сигурних трагова да смо уредили тло под
ногама
(да нам је под главом мекани предмет)
Место за издржавање претвара се у
питање и
страх да смо ишли показаним путем
Предмете које смо нашли и научили
коришћени су
(тако смо стигли до користи као и други)
Оно што јесам није изненађење
(свака улога опремљена је језиком
па тако док говорим не мењам се
и оно што нисам не мења се)
Људи пролазе поред мене – чињеница је и
сви верују
јесам и нисам – људски чува свој савез
а непријатељ је невидљив непостојећи –
Мир је




Објављено у часопису ПОЉА (Нови Сад) у броју371-372 / јануар-гебруар 1990. У оквиру циклуса Дробљење камена (Конструктивна песма, Питања (1-3), Писање приче, Дробљење камена, Јесам и нисам, Слушање мајстора фотографије и Карте морају да се врате).