ПОРТРЕТ ВОДЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПОРТРЕТ ВОДЕ

Можда смо ми само капи

кише

Нешто интелегентније од воде

коју пијемо

И враг би га знао докле иде та наша

водена судбина

Зашто се бојимо

И зашто баш плачемо кад нам запрети

опасност

Ми уствари не постојимо

ми смо један разливени тренутак

који се у пратњи смрада распада

И нико ама баш нико не остаје

Осим питања да ли је све тако

Да ли постоји други свет

или само онај од кога смо преузели

говор, љубав, страх, плач

и нагон за опстанком

Који нас је даривао смрћу

и све о њој закључао

Можда је само он по чувењу Исус

нешто сазнао

или се једноставно вратио тамо одакле је

и дошао

на неку другу планету

на неки други извор енергије

односећи нас у свом извештају

као Песничко питање

као Портрет воде

(Песму Портрет воде из књиге Бизарна математика (стр.10.) Књижевне општине Вршац (КОВ), 1991.  год.  Милан С. Косовић је уврстио у Антологију изабраних песама о води коју је ИК Интерпринт из Београда објавила 2002. год. на  стр. 389/390.).