01. фебруар 2017.

ПОРТРЕТ ВОДЕ




ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПОРТРЕТ ВОДЕ

Можда смо ми само капи
кише
Нешто интелегентније од воде
коју пијемо
И враг би га знао докле иде та наша
водена судбина
Зашто се бојимо
И зашто баш плачемо кад нам запрети
опасност
Ми уствари не постојимо
ми смо један разливени тренутак
који се у пратњи смрада распада
И нико ама баш нико не остаје
Осим питања да ли је све тако
Да ли постоји други свет
или само онај од кога смо преузели
говор, љубав, страх, плач
и нагон за опстанком
Који нас је даривао смрћу
и све о њој закључао
Можда је само он по чувењу Исус
нешто сазнао
или се једноставно вратио тамо одакле је
и дошао
на неку другу планету
на неки други извор енергије
односећи нас у свом извештају
као Песничко питање
као Портрет воде


(Песму Портрет воде из књиге Бизарна математика (стр.10.) Књижевне општине Вршац (КОВ), 1991.  год.  Милан С. Косовић је уврстио у Антологију изабраних песама о води коју је ИК Интерпринт из Београда објавила 2002. год. на  стр. 389/390.).