ЗОРАН М. МАНДИЋ
ГЛАС НЕУРЕДНЕ ПЕСМЕ
Писање све дубље тоне
У понору расправа о језику
Оних који су стали у развоју и
Личе на неуредне песме
Сачињене од рециклираних речи
Од смешних пристанака на компромис
Са излизаним тематским кућиштима
О љубави
О патриотизму
О фантастичном изгледу
У све тмурнијем излогу природе
У трагичној лепоти црног
Посивелог од убуђалости белог
Белог као неугашен креч који неће да
Разговара са зидовима
На које га стављају иако ништа
Не зна о коренима таквих трансфера и то
Када просци судбине Јаковљев камен
Скривају у неуредној песми и њеним
Правописним глупостима
Нема коментара:
Постави коментар