29. јануар 2017.

САН





ЗОРАН М. МАНДИЋ

САН
есеј о фантастичној зоологији


            Мозак се никада не одмара, чак ни у сну, који је његово најомиљеније скровиште. У њему он чита своје одложене ликовне и мемоарске записе. Упоређује их, као незасита жена своје љубавнике. Нико те списе није прочитао. Њихова тумачења припадају снази нагађања, којима Бог, преко песника, збуњује сањаре. И држи их у вечном сиромаштву, да би га памтили док он њих заборавља. Забрањује и оставља без потомака. Сан је плажа на којој се фантастична зоологија храни људским месом.