16. јануар 2017.

БОГ У ПРОДАВНИЦИ ОГЛЕДАЛА (мали есеј о слепилу)



                         
ЗОРАН М. МАНДИЋ
  
БОГ У ПРОДАВНИЦИ ОГЛЕДАЛА
(мали есеј о слепилу)


Угледао сам га у продавници
огледала
Мирно је обилазио рафове са
бомбоњерама
спакованим у кутијама од
ручно израђеног
плавог фабриано папира
на коме је Франко Мариа Ричи
одштампао Борхесову причу
Конгрес
на италијанском
повезану у црну свилу украшену
златним словима
Не верујем да је Он у продавници
мислио на Борхеса
нити да је делић свог погледа
посветио мени
Кретао се као у шетњи морском
обалом
кроз чије стакласте поре је пристизала
вода далеких река
рођених пострани усред
глувонеме пустиње
Без кравате личио је на мог Оца
након што му је закаснели осмех
раскопчао дугме на кошуљи испод грла
О које су му непослушни геометри
мира
качили врпце са одликовањима рата
Не знам када је измилео из продавнице
Како се провукао између сабијених
огледала у стешњеном трговачком
Простору
И зашто ме је заувек оставио у
Лавиринту немих бомбоњера са
плавим фабриано папиром
презреног и обневиделог
увијеног у црну свилу украшену са
Златним словима
коју ће опет неко купити да би
увезао књигу
Симпозијум (п)огледа и

потписао је мојим слепилом