ЗОРАН М. МАНДИЋ
МАСКА
есеј о вечности
Цео, васцели Свет је под маском, која га немилосрдно троши, израбљује и
уништава. Разводи у личном и венчава у несличном. Маска је лажно лице, коју
једино не носе: губавци, нарциси и песници. Када се огули изнутра Свет се
предаје измишљеним болестима. Међу којима је најопаснија време. Несвет умочен у
унакажени простор, коме је Бог одредио границу инвалидности. А, Природи да буде
своја невеста, која не уме да почисти смеће ни испред свог огледала. У свему
томе људи су запете за бесомучно исмејавање Језика. И ругање мислима о
вечности.
Нема коментара:
Постави коментар