26. јануар 2017.

МАСКА





ЗОРАН М. МАНДИЋ

МАСКА
есеј о вечности




            Цео, васцели Свет је под маском, која га немилосрдно троши, израбљује и уништава. Разводи у личном и венчава у несличном. Маска је лажно лице, коју једино не носе: губавци, нарциси и песници. Када се огули изнутра Свет се предаје измишљеним болестима. Међу којима је најопаснија време. Несвет умочен у унакажени простор, коме је Бог одредио границу инвалидности. А, Природи да буде своја невеста, која не уме да почисти смеће ни испред свог огледала. У свему томе људи су запете за бесомучно исмејавање Језика. И ругање мислима о вечности.

Нема коментара:

Постави коментар