ЗБИЉСКИ ДУХ И СВЕСТ СРПСКОГ ЛИСТА МОМИРА ЛАЗИЋА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЗБИЉСКИ ДУХ И СВЕСТ СРПСКОГ ЛИСТА МОМИРА ЛАЗИЋА

            Сваки јубилеј је интерактивни феномен који, у пољу личног и колективног памћења,  широм отвара врата „тесних и проклетих“ дворишта и улица, догађаја и појава чијој се материји посвећује и у чији свет залази. Тако је и са српским листом ЗБИЉА песника Момира Лазића, која ће у мају ове године прославити двадесетпет година од покретања и почетка тока континума редовног излажења на радост верних сарадника и читалаца , како у Србији, тако и диљем света, поготово оних држава у којима куца срце њене дијаспоре. Зато с правом треба истаћи да је ЗБИЉА са својим симболичким именом, у оквиру аутентичне ревијалне грађе и часописног карактера. једно од најлепших места савремене српске историје, културе, мишљења и језика на којем се врцави СРПСКИ ДУХ осећа угодно, домаћински и безбедно. Овај закључак кореспондира са стањем света и његовог неусаглашеног поретка, којим добро наоружане силе управљају брутално намећући своја правила слабијим и незаштићеним при чему се из „штала“ тзв. демократских уређења непријатељски односе према васпостављеним божјим вредностима разлика и различитости. Отуда и похвала овом српском листу и његовом уредништву што је деценијски откривало и чувало најабитније честице истине у одбрани историје: идентитета, језика, културе, вере и судбине колективног памћења СРПСКОГ НАРОДА. А, дисање и корачање те одбране припада свим Србима и местима, на било ком меридијану, на којима СРПСКО СРЦЕ живи и куца за слободу и достојанство свог: националног, независног, државотворног, територијалног, православног, сувереног и непокоривог националног духа.

Српски лист ЗБИЉА је и непорециви путоказ како се треба окренути себи и решавању свађа и политичких и других, не мање важних, размимоилажења унутар бића свог националног корпуса. Унутар парадокса, када се немилице пристаје на удруживње са преварама јачих. Када се јефтино  расипа тешко стечено знање, традиција и искуства за разне „приносе“ и саете белосветских замки и подвала. О таквим горким и добрано глупим искуствима на страницама ЗБИЉЕ сведоче бројни текстови угледних историчара, песника, филозофа и читалаца, који не падају на колена пред ирационалним отимачима и отимачинама српског историјског наслеђа, баштине интелектуалног блага и камеје његових икона, споменика и светих гробова. Зато, нека ЗБИЉИНО дело буде наум и опомена пред опасностима свих оних који злурадо насрћу у жељи да срушe и урушe идентитет и (само)свест СРПСКОГ НАРОДА и његових величанствених поседа.

У Сомбору, марта 2015. године