23. јануар 2017.

ОКВИР

         
                                       Насловница књиге песама ОКВИР 
                                   у издању Едиције Браничево, Пожаревац, 2011.год


  ЗОРАН М. МАНДИЋ

 ОКВИР


Оквири, једва границе, бачен шињел

Оквири, једва границе, бачен шињел
Неко би казао, сужен видик –
Машински строј – унутрашњост провалије
наизглед ружно место из чијег
обруча искачу пријатељи, људи чије
понашање каткад наличи нестрпљивим
гробарима

Шта претпоставити пролазности?
Живот? Да ли је то довољно?
Ни најхрабрији не помишљају да
Победе оквир

Неухватљиви тон мандолине
О, да, душе




Уоквирене слике – једва оковратници

Уоквирене слике – једва оковратници
Остају, тек други стари рамови,
На лицитацијама постижу
вртоглаве цене.
О какво повлашћено место
на зиду унутар сенке,
Где верујем владају часови
нацртне геометрије.
Учење математике је драгоцено због
Разумевања запремине садашњости.
Одсецања белине из белине.

Тако изгледа прелаз из
једног у други оквир.




Песници вампири увучени у сирове коже

Песници вампири увучени у сирове коже
на таквим местима шта траже?
Зар стихове неважних слика још?
На првој страни песмарице
Башкари се окупан Бош, а потом следе
Згаришта, историје писма, књиге
куси рамови нечијих нарави.
Они гасе жеђ између граница сонета.
Тако неприметно окончавају у строју.

Они? Ми? Множина.




Престанимо са међусобним цитирањима

Престанимо са међусобним цитирањима
Као да смо на каквој гозби магараца.
Имена се могу уписивати и на другим местима,
ђубриште језика, конзерва цитата
фуснота, дигресија, метафора и Изван лексикона. Расправа о
Односу ритма и мелодије, траје
Мрешкање лишћа понекад бива то.
Оставштина. Необјављени рукопис.
Тренутак нашег сусрета са истином.
Са непослатим писмом драгој жени.

Око нас послује свет контура,
грозница. А онда како је и уобичајено
Наступа тишина. Опет, оквир.

Опет, корачница




Зоран М. Мандић с песницима М. Дунђерским и И. Негришорцем на имању дворца Фантаст

      
 Свет контура – крупна бордура слике

Свет контура – крупна бордура слике
миленијума одолева вирусу оквира.
Он сам је оквир. Бактерија посматрана
Оком микроскопа.
Нагнут над својим најновијим лаптопом
Занесени Бог ћути. Песник будућности,
Помишљам разбиће оквир у парампарчадс.

Какво ће нићи ђубриште за њим?
Каква јека парчића, на малом
Простору.



 Без бриге, ђубриште времена

Без бриге, ђубриште времена
Има своје споменике од
мермера и свиле. Од фуснота.
Аутобиографија. Камењара
Обученог зеленом маховином.

Ослободити се оклопа на брзину уз пут,
Искочити кроз прозор захукталог воза.
Имати смелости за кафкијанску огуљену
Кресту ускрслу посред темена. Одбацити оклоп
Нечег од јуче, од данас, себе, куда?
Паланка заудара на поноћни урин
За зидом железничке станице.

Отуда прете са умрлица
Јунаци, обешени губитници
Без ограда и задршке, окачени
као лаггер листе у напуштеним
складиштима.

На кога су чекали,
Ако је воз протутњао?



 У самостанским одајама Апокалипсе

У самостанским одајама Апокалипсе
Тамни оквири заобилазе ревизију, бљак!
Презапослени ревизори гурају под нос
књигу жалби. Али и то је достојан посао
за црне мантије. У њој почивају примедбе што
се односе на Десет божијих заповести,
на крају крајева, ипак је и то политика.
У политици вере у чијим се радионицама
даноноћно кују оквири за бегунце
повратнике и голубове превртаче
још увек има празног места за
масовне убице и душегупке.

Помишљам безобразно да свет станује
у подруму такве радионице у
којој је један Влах писао Историју читања
Давно, много пре но што је Сиоран напустио
Румунију.
Прозирност тог текста узбуђује српске
Песнике да га немилице краду и потписују.
Ето над чиме тајна служба
сачињена од несрећника бди.



 Наступају чињенице

Наступају чињенице,
Њихов оквир сија као реденик
На сунцу. Било је то, ипак
сметилиште језика. Прљаве порције
позирају отуда. Плишане меце
увијене у завоје. Ручници
са извезеном поруком: "Добро јутро"
Прогања ме Јеловник неког
Ресторана напуштеног намах у страху.
Дух наше куће на гласу.
Језик његов штампан на
најфинијој хартији уз обавезан превод.

Он нема куда из себе из свог
Уоквиреног станишта. ОК! Вир
који га усисава удавио је и Византију.
Падају метеори, али куд нестаје светло
Хоћу да знам. Шта остаје за светлом?



Старогрчки оквири полако умиру

Старогрчки оквири полако умиру,
Свакодневно суши се млад ластар.
Аристотел је ћутао о Дорцима, зашто?
Питагорини ученици прећуткују изворе
генијевих теорема. Три зарез четрнаест
у себе прима учитељеве следбенике.
Месец кретањем обљубљује земљу –
Патња – дисање човеково ваљда је то?
Ван Гог, жут потпис има у хемији.

Где се скрива слободно двориште,

запаљених перика и маски
нашег лица.

Коме данас бити учитељ?
Са чиме подучити чиста срца.                                   


                                 
                                    Мистерија пустиње, рад сликара Милоша Трбића

Нагост настајуће пустиње

Нагост настајуће пустиње,
А онда смрт, крије речник оквира.
Како песник рашљари Космосом,
или се враћа жени, кад одјекне музика
на прагу куће у чежњи, опстајава опскурни
јав мобилног телефонског позива.
Књижевност саопштава дивљење за животом.
Сократ, Ван Гог, старогрчки лиричари.
Стара ретриверка Асна док њуши врхове ципела
испред куће. Паркиран аутомобил сања,
можда сања мишиће полицајца са шапком
заглављеном међу шакама.

Другим знацима је преостали свет закрчен
Раскопаном улицом – ликом универзитетског
професора музике који износи без зазора
схватање мистерије облика гудачког инструмента.
Свет постаје Еуклидов геометризам
Музичке кутије. Његов карактер се мора
Описивати изнова.

Усред пустиње, нагост пустиње,
диктира стварање другачијег речника,
стварности и епохе.




Овери време, та, ваљда имаш рукопис за то

Овери време, та, ваљда имаш рукопис за то.
Поштуј паузе. Напред-назад одржавај кретање.
Диши. Натегнуто платно приличи слици.
Ван Гог је сликао украденим бојама
Гогенове сунцокрете. Тако и ти премештај
Светла, побеђуј мрак. Намалај: жуто-жуто.
Добићеш можда после свега
Атлантиду, или барку, астматичну државу сунца.
Мешавину шкрипе сфера. Препусти кукавицама
Калашњиков. Челичну четку новоговора.



 И мој отисак је оквир

И мој отисак је оквир,
Кораци, пажња, промашаји у љубави.
Драгана побегла за неталентованим сликаром
У црном капуту и береом на глави.
Невидљиве путање маме моја чула.
Нуди ми се неопогањен простор
Светица мора да је то заустављена
Намах да позира мени.
О, анђеле, о, исповести
Дуго сам чекао тебе у изгнанству.
У отисцима смрти.



Представа Фидијеве руке с длетом 

Представа Фидијеве руке с длетом
И Ван Ајкове са четкицом
Површина реке у забитом крају
Пре или после уметност
природе. Презират свет оквира.
Рубљов лије православна звона а
Николај Берђајев мртав лисац
Рекао је што се ваљало казати о
духовној и стваралачкој Слободи.

Ограничени ум, слепо верује
Теоријама. Поезија о феноменима око
Себе има непоткупиво мишљење.

Обронци, обронци а у њима
Светлуцају свици, тајно гориво оквира,
Но, и то је лице будуће уметности.
Непоновљиви тренутак
збуњујуће открива сопствене откуцаје
срца. Музика тупих тактова из нутрине
премешта се у речи које не пристају овом
опусу,сачињеном збрда-здола.
Упитном погледу Богородице.
Ова прича настаје у
Кинеском ресторану
У Новом Саду на другом спрату
Погодном месту за будући рај.
У једнокреветној соби број 214.

Плач детета беше збиља.



За завесама хотелске собе 

За завесама хотелске собе
Тик уз укључени телевизор
Време бестидно одмотава завоје –
Вести, вести. Откинуто плућно крило.
Заустављам сказаљке на ручном сату,
Враћам унатраг шиљате стрелице.

Овај сат, није мој сат.



Зарад подсећања на Ничеово учење

Зарад подсећања на Ничеово учење
Треба поновити са колико је лакоће он
критиковао остатке деветнаестог у двадесетом
           веку.
Смрт је једини оквир који Ниче није порицао у
свету чињеница међу којима је испитивао
Историју токова људског живота и његове
 есенције
у којој су се Аристотел и Аквински залагали за
начело да ништа не постоји у разуму
што пре није било у чулима

За наук бих казао
Да тако изгледа и трећи миленијум



Мене ће посетити жена са велом

Мене ће посетити жена са велом
На лицу. Тајна је то моја. О, да!
Музика из духа сећања оживљава сферу
 прстенова
Љубљена моја, куда луташ ти?
Одакле длази Бетовенова титанска туга
Надљудска у постојању?

Зар, вреди говорити да се чекајући те
И сам, пишући поезију, издвам из
дубина где су се сурвали
каменови из мора
из земље
из душе
из звезда
из подземља

Писање одржава наду. Веруј!



Био сам у подземљу, пријатељи

Био сам у подземљу, пријатељи.
Сенке нису оставиле нарочити утисак.
Припадам поезији. Неопозиво.
Смену годишњих доба, трење епоха
Послат сам да тумачим.



Онако како се светло одвојило од таме 

Онако како се светло одвојило од таме,
копно од мора, онако сам ја напустио
моју драгану, трешњин цвет са Фрушке горе,
онако, онако. У бездушности деоба
Апостоли се најчвршће држе за скуте
Својих Јеванђеља.

Без пролазности би свет изгубио смисао
У сваком од својих мистериозних окупа




Али љубав траје, увек. Заувек

Али љубав траје, увек. Заувек.
Болести моја, музико. Ево ме,
Ћутим над нама и плачем. Ко ме види
Ко ми се радује? Пустиња,
Духовник што се поштапљује у песку.
Симболи који касне
горе од паланачког геометра.

Љубав, белег мој,
Црвена мала богиња
Пропупела ми на лицу.



Достојевски је натерао своје јунаке

Достојевски је натерао своје јунаке
Да насрну једни на друге.

Ко може поновити то?

Логика љубави руши оквире.
Но, но? Нека их руши.

У нестајању је галаксија,
страдају тачке.



Теслин оквир сјакти другачије 
Теслин оквир сјакти другачије
од преписа Достојевскових бестселера
у сазнању о непотребности
наелектрисавања људског мозга
које је извршио пре него што су га
Колумбови урођеници опљачкали.
Премештања света из једне материје у другуу
Јест дилема.

Оклевање.



                                                         
                                                       Мали оквири светова



У Бетовеновим музичким свескама

У Бетовеновим музичким свескама као
Ничеов дитирамб, занесеност с којом је Каравађо 
сликао
ex ante а Ван Гог срицао своје симпатичне
Есеје о хемији интернантски жутог, иза речи
Иза предсказања, рађа се поезија.



Најузбудљивије ћуте дисциплиновани

Најузбудљивије ћуте дисциплиновани
Следбеници страха
У вртовима и воћњацима
Међу секутићима шибља,
У кухињи божијих сокова
певају уз своје одране лауте
О небитним стварима. Цветању масличка, или?
Ти устрашени људи се радују лову и храни
Пењући се на висове неукроћених брежуљака.
И Стари Грци и Нови Свет чинио је слично.
Ето, какав је то дух. Дух праха узвитлан оквиром
Ветром. Најпосле, животом.

„Гаси светло за собом“, упозорава ме син.
„Штеди, оче.“ Тешко је живети уз песнике



Магични оквир броја 

Магични оквир броја
и његових конвенција
месо су многих прича

Од Борхеса је тврђа грађа
пасјег дрена

Поезија је трн трокраке удице
у отвореном оку
куд да се склони стих

Али
Гле чуда
Поезија пева о оквирима
побеђује круте рубове

шупљине бројева
Музеја и кладионица



Унутар разваљеног круга 

Унутар разваљеног круга
лавиринта бесних чудовишта
поезија пева
о мучнинама оштрих перница
мучнинама Музике кад
у даљини се њише амбрел зовиног цвета

Поезија пева о обали Итаке
божанском сазвежђу
Ритмова и таласа, вај-вај
ударајући сетно о напуштен чун

Неухватљива девица
са младежом на образу
Неухватљива од љубави
силине померања
Испред себе



  
Уоквирити пуки збир јединице и нуле

Уоквирити пуки збир јединице и нуле
губити живот ради трица ко уме

Платон се мучио са државом
редове мисли обесивши до нас о њој
Оквир поспешује клијање семена
научи засвагда пријатељу
лекцију о ружама
њу има смисла познати у врту
међу њима тражи греду за немогући храм

Радост је скућити се у поезији
Макар то била и сећања на јаук




Сећање негује оквир

Сећање негује оквир
слепог окота у жбуњу
Оквир у оквиру рекао би Песник

Шта са запетим замкама учинити
са комадима крваве говедине
док пробија из Енциклопедија
и лексикона са речима неподатним

Међу бактеријама и вирусима
сведеним у причу о механици
мајушних тела ротора и статора

немоћних да се одупру граматици
српског језика ма ког језика
који не посустају у трајању



И ова песмозбирка 

И ова песмозбирка у
апокалиптичним је чељустима оквира
Завири у царство њихове непромочивости
Редови њених постројених речи више
не маре о лирици
ниту посежу за патетичним уздасима
Скривени у сенкама оквира
чекају да се нешто деси

Нешто
само по себи ново
Потпуно спремне да отпочну
гозбу над тројанским коњем



 Да оквири нису непобедиви

Да оквири нису непобедиви
знали су то још далеки Сократ и Бетовен
премлади за рат
мудро ћуташе о другим
згодним примерима о јеци из бојева
Платон је своје кругове претварао у
квадрате Бетовенових партитура у
којима их је несрећни Бетовен везивао у чвор
заносећи се победом над самим собом
и то усред бежичног поља Музике
између цвркута и хистеричне буке на
месечевим окукама око земље
Сократ је нажалост много тога изустио што је
остало у празним фуснотама
његових лицемерних записничара

Христос је једном започео беседу о томе
Започео и изгубио се у дигресијама
неважних опомена и упозорења
Његов сценарио са васкрсењем довео је
оквире до лудила



Полок је босим ногама газио 

Полок је босим ногама газио
по оквирима боја
ругао се њиховим односима без цртежа а
цртачима лекторисао семинарске радове из
Анатомије
Душе и Чула

Колико је био близу ватре у којој
није могао да изгори
У којој изгореше незаписани Сократови
беседнички списи

Бетовеново чуло слуха

Средњи светли инквизицијски век
Последње Христосове монаде о
Чињеницама живота
Оригинални Џојсови нацрти за Улис
Улисове конфузије и Оно
Миљковићево
Ватра и ништа



У међуредном слагању  

У међуредном слагању асиметричних
Актова Еуклид је нееуклидски изазвао
Крсташке ратове међу најамницима
са адресом тајне Светог Грала
Његова логика размакла је дотрајале
космичке путање
Избрисала њихову конзервативну интерпункцију
Препустила музичком лудилу дебелог Баха
у записивању оболелих ритмова

Бетовена унела у сваку музичку фусноту
на начин како се имена песника уписују у
матичне књиге
Спремљене рукама оних
давно умрлих матичара и записничара



У традиционално замршеним сајмовима

У традиционално замршеним сајмовима
књига у Европи
Русији Свету
круже духови ловаца на тајне
затомљене у Оквирима
нејасних бележака фуснота
којима царујуће господаре флуиди
музичке литературе и њене књижевности
ритмова и мелодије

Филозофи Новог Завета до данашњег дана
нису решили тајну пирамида његових певача

Космоидни оркестар најоквирније је
Место апсолутно празног скупа




У оквиру гангрене

У оквиру гангрене
средишту ушећереног тела
немоћно послује душа
Руши њене спољашње
печатне зидове

Али душа је добро утврђена
у свом импресионизму
да би подлегла гангренозној
идеологији страха

Непобедива је
дубоко изнутра у космосу
недокучивости
пред вратима Сунца на
златној капији

на ослепљујућој капији




                                             Мој брат Дуле, чувар тајне оквира

И Он Душан Мандић

И Он Душан Мандић
сјајни математичар и
непорециви вођа своје мисли
био је недокучиви оквир

геометријско место
само њему знаних тачака и запета

Последњих дана изучавао је
оквир инфузије дисања на сламку

Без мучења са закључцима
дисао је треперећи у атомима кисеоника

Уздаси су му личили на збирку
најтежих задатака математике

Утихнуо је у оквиру непревазиђене
сопствености етеричан Господар епске лирике
у мукама са самим собом
и Светим Архангелом Математичаром Мандића




Жртва која ће савесно чувати

Жртва која ће савесно чувати
оквир од свиле са поставом од
седефа
непресушну инспирацију сећања
лирских пасуса слика
извезених златним жицама и срмом

Луцидним бележницама сензација
није промакао податак
колико је недодирљиви Бог
обожавалачки чувао инспирацију
Место Поезије

Све је оквир говорио је Душан Силни
чак и онда када рушиш његов Кинески
Зид у померању претвара се у зид




Хиљаде адреса

Хиљаде адреса а
само један оквир
доказ су љубави

Слово О
круг на води

Хиљаде облика је заједнички оквир
великог и малог броја


Деоба Анђела

                                          
                                     Свети Георгије, рад сликара Уроша Предића



У оквирима Поезије

У оквирима Поезије
привилегована је само Једнина
светих зачина

Разбијање камена у отеклом бубрегу

Без вина и морских таласа на убогој
Земљи на шта би живот подсећао

Питаш ли се човече

својеглави оквиру