25. јануар 2017.

ГАРСОЊЕРА







ЗОРАН М. МАНДИЋ

ГАРСОЊЕРА
Приручник за коришћење најмање стамбене запремине


            Гарсоњера. Мала је као мали есеј. Ако је на последњем спрату вибрира на јаком ветру. Њена вибрација упија остале мобилне и имобилне вибрације. У слободном времену (када је сама) каталогизира их по азбучном реду. Као људе у полицијским архивама. Као животиње у матичним књигама великих фарми.

                 Њено косо лице показује неколико скромних прозора. Прилично незаинтересованих за симсове на које се наслањају уместо терасе. Никада није равна. Чак ни у равни са жељама својих скромних корисника. Највише воли писце због гардеробе у коју је облаче. Међу њима не види се од густо наслаганих редова књига из разних пе- риода људске радозналости. Прашину дели и са покојом сликом иако не трпи било какву конкуренцију. Спава у кревету са својим станарима. Онако како се смењују. Вечити је студент. Мајстор нескривених мириса који у њој полажу велике и мале матуре. Из прерасподеле људских подела на богате и сиромашне. Нема штедну књижицу нити паре за упис свога духа на неку од школа за стране језике. Увек је у свом домаћем фазону: на последњем спрату, или у поткровљу неког предратног здања.