19. јануар 2017.

НА ОБРОНЦИМА ИЛУЗИЈЕ


                                                     На Тиси у Бечеју 2013.год.

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НА ОБРОНЦИМА ИЛУЗИЈЕ


На обронцима илузије
посматрам свет
Слика се отворила сама
Између Света и Творца
само вакуум
живахна игра ствари са људима
немоћним да се одупру похоти
Нико не чита
Пустиња чула све шира
загубљена у сопственој тамности
Морао бих макар по Језик да сиђем
међу звери ствари
да као Нерон спалим справе за мучење
ваздуха и слободе
да разрамим неурамљиво људско биће
његов мали заробљени ум
Неко важан прати мој поглед и
не да ми да сиђем
у тај све огромнији вакуум у коме је
човек човеку ствар
чивилук зид машина за прање
Сурова цика машина за прљање
шири се вакуумом све неподношљивије
у његов крик
А тако бих да сиђем у тај пакао и
погледам га у очи
пре него што Језик избавим из његових
чељусти
да бих са обронака илузије посматрао

мали напаћени свет