18. јануар 2017.

ДВЕ ХИЉАДЕ ДВАДЕСЕТА



ЗОРАН М. МАНДИЋ
ДВЕ ХИЉАДЕ ДВАДЕСЕТА
(Цитат из романа промрзлог врапца)

Свака пролазност је блиска
На прагу је као онај промрзли врабац
Коме нико неће ни откључана врата да отвори
Суштина тужно пакује кофере
Одлази без поздрвава
Не осврће се
Пред одлазк оставила је поред
Промрзле сићушне птице
Комад удробљеног хлеба од јуче у
Шалици топлог чаја од камилице
Она ће бити далеко
Када буде одређен дан за референдум
Пропустиће своје право изјашњавања а
Две хиљаде двадесете
Земља ће се и даље окретати са
Шалицом топлог чаја
За промрзлине нико неће бити окривљен
Можда ће бити пронађен и кључ за
Браву незакључаних врата на Балкану
Уморном од разних тумача
Предлагача и преговарача
Две хиљаде двадесете  људи ће се
Постројавати између две речи
ОК и ЋАО
Они најхрабрији склониће се у насељу
Белих кућа да би до краја прочитали
Микро козму Кукавичлука
Најуплашенији ће добити прилику да из океана
Ваде Титаник и друге потонуле корвете
Фрегате и крстарице
На Гуглу ће бити објављена вест о томе
Две хиљаде двадесете биће отворена нова
Гробља за сахрањивање неухрањених остатака наде
У пећима концентрационих логора спаљиваће се цвркути
Осмеси и снови
Биће расписана потерница и за Сином Божијим
А онда ће сунце осветнички престати да сија
Биће ужасно хладно записао је онај мали
Промрзли врабац у свом роману који ни ове године
Није био у конкуренцији за НИН-ову награду
Тај роман је случајно испао из кофера Пролазности

Док је некуда журно грабила без освртања