20. јануар 2017.

ЗАЧУЂУЈУЋЕ




ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЗАЧУЂУЈУЋЕ
(прилози за религију непотребног)


Зачуђујућа је упорност шта се све
дешава изван зидина Поезије и са
колико се упорности ките њени
рубови
мемоарским паралаксама
трицама и кучинама сећања на улогу о
постојању акционог самопонашања
На ивици нервног шока језика борба са
предностима у речима и синтагмама
поражавајуће је оскрнавила свет идеја на
који се ти исти ратници позивају споменима
дебелог Баха и саветника полицијских стокућа
непомраченог Ничеа и његове одане сестре
мистериозног Христоса и загонетног
Анђела Гласоноше
свемогућег Тесле и недостижног Достојевског
Зачуђујуће да се пихтијасти опсег те
упорности означава
речју – роман
посрнућем моћи духа говора у
престоницима личне историје
међу непристојно обрнданим квакама на
вратима писарница
Метафоре
Тик уз болничке кревете оболелих глагола
Полуделих придева
Малокрвних предиката
разобрученог правописа граматике урина
На селима ненаоружаних пореских
обвезника Апокалипсе
Наоружаних уредничких стрвина
понизних сликара портрета анатомски
недовршених лица
Критичара
Глувонемих естетичара Музике
Смешних управника Хармоније
Подвижничких будала Астрономије
Гадова из прича Л. Н. Толстоја о
анатомији корупције међу узансама
репутација сукобника интереса
Хеј
И
Све то усред невиног стања магле
на раскрсницама
обојеним сунцем поезије у радионици
смећарских метала
шизофреничног краха прозирне
стварности са упалом плућа мозга
Тесла се са бесмртним грохотом ироније
подсмевао његовим
данашњим биографима
Незналицама нудио читање откривења из
кафкијанских завета
напуштених јазова и мостова
недовршеног језика
недисциплинованих семантичких
карцинома из филозофских дискурса о Богу
Јеванђељима и књигама написаним у
Његово име
Доле на дну стрпљиве свете воде
корен дрвета живота поезије сачувао је обиља
ватре и земље и кисеоничког ваздуха
Упропаштени дијалог зелене гравитације са
жутом месечевом хемијом усред строја
легије насамарених несрећника предвођених
Цезаром и Наполеоном
сифилистичним граничарима безумља
промашеног
глобуса незнања о идентитету
скакутавог цвркута врабаца на песку времена
после Хомера
Питагориних бројева
Шекспира у
Каравађовој посластичарници са
Давинчијевим кодовима
Ботичелијевим шкољкама
Неки од њих престаше паметно на време да
замерају
овереним изрекама смрти
Изгубили су се са покупљеним прњама и
дроњцима у
непознатом правцу
линија илузије
За собом не оставивши ниједан
роман о праксисима наде у сумњу
Нити непристојно завирише у
податке о утисцима парадно им постројене
Будућности пред зидом слинавих носева
Али куда са јадним романоскрибоманима
Закаснело питање Платону
Ловцима на јазавце и змајеве пред судом
Боже правде укини роман



Нема коментара:

Постави коментар