ЗОРАН М. МАНДИЋ
ВАТРА
Ватра је ништа ватре. Црвена као крв. У непостојећем океану своје величине. У
интерпункцији, којом је Бог уздигао тачку изнад запете. И препустио ствари
току стања, којим сâм одлази у шетњу да би надгледао замор ведрине. Људску
похоту да се осиле у свему што превазилази Дух осећања. Његову датост и
задатост у уздарју. Онако како ватра поништава све да би остала ватра не
мешајући се у послове: Воде, Ваздуха и Земље. Чувајући суверено обличје и
одличје своје квалификације.
Историја ватре је увек ватра. Недељива између победника и
пораженог. Она не ликује. Одлази у земљу, као што је све и изашло из ње.
Поменутом датошћу и задатошћу.
Нема коментара:
Постави коментар