26. јануар 2017.

ВАТРА





ЗОРАН М. МАНДИЋ

ВАТРА


            Ватра је ништа ватре. Црвена као крв. У непостојећем океану своје величине. У интерпункцији, којом је Бог уздигао тачку изнад запете. И препустио ствари току стања, којим сâм одлази у шетњу да би надгледао замор ведрине. Људску похоту да се осиле у свему што превазилази Дух осећања. Његову датост и задатост у уздарју. Онако како ватра поништава све да би остала ватра не мешајући се у послове: Воде, Ваздуха и Земље. Чувајући суверено обличје и одличје своје квалификације.

Историја ватре је увек ватра. Недељива између победника и пораженог. Она не ликује. Одлази у земљу, као што је све и изашло из ње. Поменутом датошћу и задатошћу.