22. јануар 2017.

ПОЛАКО СТАВЉАМ КЉУЧ У БРАВУ


ЗОРАН М. МАНДИЋ


ПОЛАКО СТАВЉАМ КЉУЧ У БРАВУ


Полако стављам кључ у браву
Никуд из песме
Не смем да се предомислим
У публици цифара
нека други рачунају
помажу сказаљкама да не стану
у мору граматичких и генетских грешака
налазим разлоге за тугу Језика
Ни он не сме да се предомисли
у свему што је његово у мени
стадо гласова попут стада облака
На хартији празнине прецртано сунце
Утисак претворен у киклопа који жваће
мој страх
обува моје ципеле
одлазећи у шетњу да ме пресретне
Зато никуд из песме
Затварам радњу
Отпуштам слике
Намештаји и тако кваре вид
Добро сам отпоздрављам киклопу

журећи да бацим кључ низ падину