14. јануар 2017.

У СЛАВУ ЉУБАВИ


ЗОРАН М. МАНДИЋ

У СЛАВУ ЉУБАВИ


Ако је славни Џон Ф. К.
Могао да каже
Ако не ми, ко?
Ако не сада, када?
Онда и љубав може да се
Слави
Као једнакост без покушаја
Да се однос претвори у
Игру на један гол
Љубав је демаркациона линија
У метежу страха од могућности
Да за живота нећемо научити да
Волимо, јер
Све док живимо сви смо у
Опасности па чак и онда када се
Ваљамо у врлини
Када жмурећи гледамо кроз прсте
Дугу у коју је неко пуцао из мржње
Према лепоти, нежности и невиности
Зато никада не треба потценити
Стимулацију ексцентричности
Оних који не знају да воле
За које је све данас сведено на
Декорацију и брзину
У једној бајци о две девојчице
Прочитао сам да је
Љубав једнако лепа када извире и
Увире, као понорница на
Десанкином Брдовитом Балкану
Зато
Ако не ми, ко?
Ако не сада, када?
Када ћемо научити да је боље све
Укључивати, него искључивати из
Срца, па и оног
Битно уздрманог ударом
Разуздане војске стресова

Мали неопходни коментар


            Свака песма је увек је у опасности од сукоба са интерпункцијом, са вишком или недостатком ритма, који нарочито квари нелогизам употребе примеса „туђица“. Зато, и овај загонетни „мали неопходни коментар“, јер „Ако није написан сада, када?“. Када ће се песме хвалити читалачким разумевањем оних, који се ваљају у врлинама памети дигиталне епохе, иако никада неће научити да воле, па чак и онда када престану да шенлуче и пуцају у лепоту, нежност и невиност дуге.