У СЛАВУ ЉУБАВИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

У СЛАВУ ЉУБАВИ

Ако је славни Џон Ф. К.

Могао да каже

Ако не ми, ко?

Ако не сада, када?

Онда и љубав може да се

Слави

Као једнакост без покушаја

Да се однос претвори у

Игру на један гол

Љубав је демаркациона линија

У метежу страха од могућности

Да за живота нећемо научити да

Волимо, јер

Све док живимо сви смо у

Опасности па чак и онда када се

Ваљамо у врлини

Када жмурећи гледамо кроз прсте

Дугу у коју је неко пуцао из мржње

Према лепоти, нежности и невиности

Зато никада не треба потценити

Стимулацију ексцентричности

Оних који не знају да воле

За које је све данас сведено на

Декорацију и брзину

У једној бајци о две девојчице

Прочитао сам да је

Љубав једнако лепа када извире и

Увире, као понорница на

Десанкином Брдовитом Балкану

Зато

Ако не ми, ко?

Ако не сада, када?

Када ћемо научити да је боље све

Укључивати, него искључивати из

Срца, па и оног

Битно уздрманог ударом

Разуздане војске стресова

Мали неопходни коментар

            Свака песма је увек у опасности од сукоба са интерпункцијом, са вишком или недостатком ритма, који нарочито квари нелогизам употребе примеса „туђица“. Зато, и овај загонетни „мали неопходни коментар“, јер „Ако није написан сада, када?“. Када ће се песме хвалити читалачким разумевањем оних, који се ваљају у врлинама памети дигиталне епохе, иако никада неће научити да воле, па чак и онда када престану да шенлуче и пуцају у лепоту, нежност и невиност дуге.