ЗОРАН М. МАНДИЋ
БАЈКА
Бајка је прича сакривена дубоко
Унутра испод покривача душе
Недодирљива попут срца и када затаји
Када се заустави усред дана или у сну
На чијим полицама се чувају уредно
Сложени паралелни дневници
Само би песник рекао – бајке
На вратима улаза у ту малу љупку библиотеку
Истакнута су правила за учлањење
Није лако постати неко ко ниси
Нити се уздати у милост рима које ће
Показати тајни пролаз
Једно од правила гласи
Улази полако
Међу шапатима има провокатора зато
Пази да те не одведу на другу страну и
Запамти да су на улици све жене лепе али
Када зађеш у њихове тајне
Пожелећеш да живиш у басни
Бајка је сурова замена за заблуду
Увек срачуната на борбу против
Измишљених противника
У њеним недовршеним грађевинама
Нема никога осим влаге
Као последњим остатком разочаране воде
Праве воде су увек на путу откривања
Нове Америке
Тамо где су липе и кестени градоначелници
Басни које се не граниче бајкама нити
Примају мигранте из раја
У Христосовим метафорама може се
Прочитате и све остало из правила
Истакнутих на вратима улаза у
Малу љупку библиотеку из
Непревазиђених лепота мајке Русије
Непревазиђених лепота мајке Русије
Нема коментара:
Постави коментар