13. јануар 2017.

АДРЕНАЛИН




ЗОРАН М. МАНДИЋ

АДРЕНАЛИН

Адреналин који лучи унутрашњи
Ритам времена обезнањује
Било који  оптимизма који
Утамничена усамљеност у сваком човеку
Сања непрестано ничући из ничега
Зато је мучна свака дијагноза
Човекова о човеку
Болести су  по свему само искази о
Бесмисленом несавршенству опијености
Дисањем усред нејсане пољане насељене
Мерама материјалних глупости
Људи једноставно посрћу усред појединачних
Прича о обесмишљеном смислу трајања
Такмичења и натпевавања дубоко доле где
Облаци никада не силазе чак ни из
Пуке радозналости
Васељена је заједничко име за незнање
У коме су ушанчени верници и неверници
Започели међусобни рат до истребљења
Тужног ли пораза свих и јадног расипања и
Оно мало адреналина
Бог се још увек не меша да пропало

Раздвоји од упропаштеног