Сећање на брата Душана М. Мандића 28.07.1948. - 21.11.2007.
ЗОРАН М. МАНДИЋ
ПРАЗНИНА
Дубока
дубља од безданог кланца историје
непреводива на физичке мере уздаха
Помера се, шири и тоне
По Солжењицину 1460 колико дана
толико и неједначина слика
сабијених умом на дну срца
Празнина
сликати је бојама Поезије покреће
наопаки страх, изазива га усред рачуна у коме
природни послују и гину у рату са
комплексним бројевима
У сећању подизање незаборава једне личне
генијалности
воде ме к њему доле и горе
кроз пурпурне пределе кланца историје
наше породице
Умео је, готово до савршенства, боље од ње,
зауставити време
нахранити уздахе даховима удисања чистог
ваздуха у чистилишту
Био је сам по себи, као и сада, као и јуче,
као и свако будуће сутра на чијим полицама га
нестрпљиво чека на хиљаде томова
речника, зборника, збирки и филозофија
Математике
Јуче смо, цео јули, у мојим сновима даривали
улице његовим именом
А, сутра
обећао је да ће нас дочекати по киши на
једној од раскрсница вечности
22.07.2011.
Нема коментара:
Постави коментар