NEDOSTIŽNA KNJIGA

Iz rubrike dnevnog lista Dnevnik (Novi Sad) KNJIGA ZAUVEK

ZORAN M. MANDIĆ    

NEDOSTIŽNA KNJIGA

            Malo je knjiga, čak i onih međusobno povezanih u načinima trajanja, vizije, strasti i tehnike pisanja, koje su, uz svo poštovanje: Biblije, Srevantesa, Šekspira, Kafke, Borhesa, Čehova, ili Remboa, ostale da traju ex ante, kao što je to učinio, i čini roman, BRAĆA KARAMAZOVI Fjodora Mihailovića Dostojevskog. I, evo posle toliko godina: življenja, čitanja i pisanja – ostao sam u nepromenjivosti tog uverenja, u veri da su BRAĆA KARAMAZOVI najbolje napisana istorija o Bogu i čovekovoj sudbini ispričanoj jezikom virova njegovih nedoumica, patnji i nadanja. Porodična saga Karamazovih, samo je vešto imaginiran primer povoda iz «porodičnog albuma»  ljudske civilizacije kroz koji je Dostojevski na volšeban način umrežio nevidljive slojeve rada i pulsacija teza i antiteza u rasparčanim i izolavanim osnovama ljudskog života. Fokusirajući, poetički maestralno likove njihovih figura Dostojevski je na sceni različito postavljenih filozofskih, istorijskih i psiholoških interpretacija ontoloških i emocijonalnih naracija i tema fenomena bratstva i antropološke okoline Karamazovih, orkestrirao i fenomenološku istoriju motivacija, sa osvrtom na čovekovu težnju ka univerzalnom, a sve to u nadi o postojanju jednog jedinstvenog sveta. Mora se priznati da je jedan takav roman mogao da napiše samo veliki majstor logike i pisac čijoj opštoj umnosti nisu nedostajale slike predstava o homo dupleksu i njegovim psihološkim, filozofskim i religioznim oklevanjima i sumnjama. Zato je ova knjiga i jedna od najtečnije napisanih istorija o antipodima sklonim subjektivizacijama ponašanja, kako osećanja bogobojažljivosti, tako i ispoljavanja: jezika, gestova i grimasa u bogohuljenju. Iako je, mnogim zanalcima i tumačima književnosti promako uvid u činjenice sudbine mitova sa kojima književnost bezrezervo posluje, mora se uvažiti doprinos Dostojevskog u najsugestivnijom utemeljenju i istorije mitova lavirinta i ogledala, koji zavode i zaprečuju duboku kompleksnost ljudske duše i čovekove nedovoljno normirane podsvesti. Ta istorija je u pravom smislu reči i povest psihološke analize, godinama nakon Dostojevskovog književnog bitisanja, potkradane i ruinirane tezama Frojda i njegovih zagovornika.