AUTOPORTRET

ZORAN M. MANDIĆ

AUTOPORTRET

Nisam ovo ja

Krov autobiografije curi na sve strane

Ptice panično uzleću sa balkona

lakomislene bibliografije

Objavljuju me

neki iz nehata

neki iz straha od  povlačenja sa

scene onog koji je ja

koji usred foknerovskog besa

Gramatike opalog lišća u 

prodavnicama vazduha

nadzire krajnosnu tišinu  presahlog

potoka razlike

magično disanje trave na žegi trenutka

Liniju lica podupire lirika  označenog

detalja proze nasleđa

Na majku si - govorili su mi u detinjstvu

Zbunjivala ih je

jednstavnost njenog izraza lica sa

kojim sam izlazio na ulicu

pešačio predragađem kroz nasilje

tokova postmoderne arhikteture

Ne plašeći se u šetnji  slučajnih litijaša

kolekionara razbojničkih maski

bibliotekara balsamovanih mirisom prašine

Gledao sam da prođem  

skučenim hodnicima napuštenog lavirinta

bez bojazni od onog što se ne vidi kada

Bog prolazi

U  mojoj šetnji prostor se smeškao sa slike

Spring Inke Essenhigh

Ostavljao sam na ulici razglednice proleća

Opise u kojima loši pesnici puše marihuanu

Ophrvani opusom  gustog zelenog dima

Praznine

Ovo zaista nisam ja

čak ni onaj sa sahrane majke

Panično uplašene ptice videle su je

kako na pijaci kupuje prve lubenice iz Deronja

kako pevuši –

Viteški je umreti od infarkta

Odjednom

kao kada se zapali srce

eksplodira misao ispred ulaznih vrata

Pakla

Autoportreti gube bitke

naliki na muke malih zelenih gnjida

Iz Metohije

oteranih belosvetskih prosaca

Nestaju u ponorima požutelih slika

Zaborava

U dvorištu precrtanog Raja srušeno je

ognjište Čistilišta

Povučeni su božiji nacrti iz

Priručnika fantastične čovekologije

Bespovratno je odložena berba jabuka

Na kraju pesme poručuje mi majka –

prespavaj u nesebičnom muzeju

Neće ti naškoditi komad sačuvanog vazduha

u njemu

Možda će baš tamo prodisati tvoj

Autoportret

Komentar

            U poslednjim tekstovima često sam metaforički spominjao Nesebičan muzej zemlje Zavetine. Činio sam to sa verom u figure Istorije postojanja, koja svoju neizbrisivost duguje istini postanja, sumorno pretvorenog u sebične gomile lažnih poseda, portreta  i njihovih nesuvislih presedana.  Svaki od tih tekstvova molio sam za pomoć u razumevanju sveta. Nad stolom zatrpanim njihovim odbijenicama ostavio sam vid i sećanje. Zato se seti, uvek se seti, sudbine kažnjenog autoportreta. Ne cenjkaj se sa sobom. Zaobiđi merkantilne pijace nadobudnih nevernih trgovaca .