14. јануар 2017.

AUTOPORTRET

















ZORAN M. MANDIĆ

AUTOPORTRET

Nisam ovo ja
Krov autobiografije curi na sve strane
Ptice panično uzleću sa balkona
lakomislene bibliografije
Objavljuju me
neki iz nehata
neki iz straha od  povlačenja sa
scene onog koji je ja
koji usred foknerovskog besa
Gramatike opalog lišća u 
prodavnicama vazduha
nadzire krajnosnu tišinu  presahlog
potoka razlike
magično disanje trave na žegi trenutka
Liniju lica podupire lirika  označenog
detalja proze nasleđa
Na majku si - govorili su mi u detinjstvu
Zbunjivala ih je
jednstavnost njenog izraza lica sa
kojim sam izlazio na ulicu
pešačio predragađem kroz nasilje
tokova postmoderne arhikteture
Ne plašeći se u šetnji  slučajnih litijaša
kolekionara razbojničkih maski
bibliotekara balsamovanih mirisom prašine
Gledao sam da prođem  
skučenim hodnicima napuštenog lavirinta
bez bojazni od onog što se ne vidi kada
Bog prolazi
U  mojoj šetnji prostor se smeškao sa slike
Spring Inke Essenhigh
Ostavljao sam na ulici razglednice proleća
Opise u kojima loši pesnici puše marihuanu
Ophrvani opusom  gustog zelenog dima
Praznine
Ovo zaista nisam ja
čak ni onaj sa sahrane majke
Panično uplašene ptice videle su je
kako na pijaci kupuje prve lubenice iz Deronja
kako pevuši –
Viteški je umreti od infarkta
Odjednom
kao kada se zapali srce
eksplodira misao ispred ulaznih vrata
Pakla
Autoportreti gube bitke
naliki na muke malih zelenih gnjida
Iz Metohije
oteranih belosvetskih prosaca
Nestaju u ponorima požutelih slika
Zaborava
U dvorištu precrtanog Raja srušeno je
ognjište Čistilišta
Povučeni su božiji nacrti iz
Priručnika fantastične čovekologije
Bespovratno je odložena berba jabuka
Na kraju pesme poručuje mi majka –
prespavaj u nesebičnom muzeju
Neće ti naškoditi komad sačuvanog vazduha
u njemu
Možda će baš tamo prodisati tvoj
Autoportret


Komentar


            U poslednjim tekstovima često sam metaforički spominjao Nesebičan muzej zemlje Zavetine. Činio sam to sa verom u figure Istorije postojanja, koja svoju neizbrisivost duguje istini postanja, sumorno pretvorenog u sebične gomile lažnih poseda, portreta  i njihovih nesuvislih presedana.  Svaki od tih tekstvova molio sam za pomoć u razumevanju sveta. Nad stolom zatrpanim njihovim odbijenicama ostavio sam vid i sećanje. Zato se seti, uvek se seti, sudbine kažnjenog autoportreta. Ne cenjkaj se sa sobom. Zaobiđi merkantilne pijace nadobudnih nevernih trgovaca .