10. јануар 2017.

ПРЕЦЕЊЕНА ВОЈВОДИНА




ЗОРАН  М. МАНДИЋ 

ПРЕЦЕЊЕНА ВОЈВОДИНА 

На тренутак са М. Коњовићем 


Сликара не воле сваки пут када са 
Ружне слике прети лепотом 
Позајмљеном из другог времена 
Из околности измишљених под притиском 
Самоодбране од самог себе 
Откуда Коњовић у твом песмовном тексту 
Питао ме је извесни читалац Дина Буцатија 
Затичући ме у њему са архитектом Антонијем Доригом 
Када је имаo четрдесет и девет година 
У коме је можда тражио госпођу Ермелини 
Док је премеравао земљиште за градњу 
Песничке слике једне љубави 
Овај текст нисам намеравао да објавим 
Јер нисам сигуран да сам га написао 
Једноставно набасао сам на његово тело 
Док ми је један сомборски песник 
Причао о могућности да један други сомборски 
Песник намерава да окупи „песме“ инспирисане 
Животом и делом дуговечног сомборског сликара 
Милана Коњовића 
У први мах ми је то личило на ону врсту немоћи 
Коју осећају песници-антологичари када им 
Понестане кондиција за писање и 
Немају одговор на питање да ли је 
Велики час сликања јединствено сличан са „Великим 
Часом Живота“ Дина Буцатија и ко то неће да 
Подигне поглед да би га видео док „Град спава“ 
Онако како је Милан Коњовић дремао на трошним креветима 
У паузама између његових разнобојних фаза 
Сумњиве лепоте колорита 
Црвене, Плаве, Сиве 
Неки људи, Лазар Трифуновић, критичари и просјаци, знају да 
Много примитивних зидова одваја сликара од њега самог 
Од дубине у чијој тами је скривао прекројену историју 
Породице свог сликарства 
Неретко јој додавајући и одузимајући одређене 
Апокрифне детаље 
Сликари лажу говорио ми је велики филозоф 
Милорад Бата Михаиловић 
Несвесни колико им је у недостатку истине 
Потребна брутална лаж као дрога као 
Пас спреман да нападне жртву 
Неспремну да му се супротстави 
Милан Коњовић није знао да наслика агресивног пса 
Сликао је питоме пејсаже у којима је наступао као 
Глумац без улоге 
Волео бих да му овај текст неко дотури 
Неко од оних који су му се непотребно удварали 
Волео бих чујем његов глас док чита текстове 
Окупљене око стожине насађене насред обезбојеног 
Празног пејсажа прецењене Војводине 

На Истеру, 15. септембра 2015. год.





Нема коментара:

Постави коментар