14. јануар 2017.

ОЧИ КИШЕ






ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОЧИ КИШЕ
(прилог објави Трећег Завета)


У различитим ритмовима
Киша
Силази и надире попут десанта
На земљи једино разнобојни кишобрани
Личе на падобране
На подсмех људи уверених у
Заштиту њиховог изума
Однос између кише и човека
Сједињен је у капима доживљаја
Човекова критика лавира кроз кишну завесу
Тачке додира времена и невремена
А његово бекство од слободе
Некритички је ближе невремену у
Односу на разумевање близине времена
За које не постоје кишобрани
Атомска склоништа и подземни градови за
Новац, секс и моћ
Слободни пад кише је контекст
Загонетнији од слободе дисања
Кретања и других избора филозофских
Расправа и тумачења позиционирања у
Незнању
Откровење загонетности тог незнања
Подстиче објаву Трећег Завета са
Текстовима о љубави и љубомори
Тајне природе
Киша уме да чека,
Пожури и помера облаке у
Разликама идиличних и
Пренапрегнутих расположења људи
Навиклих ходању по сувом
Прашњавом путу једноличне
Стазе живота
Усплахирених од бојазни за њихова
Водена бића изложена бруталности
Дуготрајних пљусковa
Потпомогнутих насиљем ветра
Разум кише стално их подсећа на
Сушу у којој биљке остају без даха а
Животиње без биљака и хране
Филозофија кише је најпоузданија
Историја пустињске религије жеђи
Тело кише нестаје у пољупцу са земљом
Она се у различитим ритмовима и брзинама
Циклично рађа
Она је човек
Она долази, нестаје и обнавља се због њега
У земљи се непрестано сједињује с њим
Њене очи су увек на небу
Као сви важни извори
Њене очи несебично светлуцају, помажу и
Опомињу човеков усахли

Матријалистички разум