КОЛЕКЦИОНАР

ЗОРАН М. МАНДИЋ

КОЛЕКЦИОНАР

(Прилог расправи о документима историје)

            Свет је једна колекција. И макако се односили према њој она временом постаје и збирка тих односа.  Једна велика галерија музеја. Стовариште које се запрепашћујуће шири. Горе и доле.  Преко свих зидова у недолед. Чак, и много даље, него што је то могуће (са)гледати.

            Зато с ес правом може (у)тврдити да је колекционар уредник света. Неко, ко послује са укусима и њиховим последицама, Онај, који сакупља, синкретик би нагласио – окупља, идеје. Њихов смисао у коначном броју могућности.

            Колекционар је увек аутор одређеног речника. Пописа једног погледа на свет. Његове радње и тропизме. Препуштен сопственом избору он се никада не жали високим установама ризика. Коцка се и клади у себи, као највећи богобојажљиви хазардери.

            Међу колекционарима Моцарт је важио за највећег сакупљача личних страхова. Гете је био познат по збирци клетви у којима је одбацио књижевне критичаре. Један савремени српски песник и даље сакупља фирмирана мини паковања шећера за кафу.

            О свему томе помало се зна, осим о колекцијама, које је свет независно сакупио. А, међу којима је збирка клекционара најважнији докуменат историје.