14. јануар 2017.

БОГ ДИСЕМИНАЦИЈЕ (Мали оглед о несаници)


ЗОРАН М. МАНДИЋ

БОГ ДИСЕМИНАЦИЈЕ
(Мали оглед о несаници)

Пишем поново
Затечен на неразјашњеној ивици
Која ме дели од ненаписаног а
Ненаписано од тела које вучем попут
Неухрањеног погледа баченог на детаље
Преко којег кошмарно промичу
Приватни ликови
Написаног и полуразјашњеног
О чему то пишем поново
Док ми се писање претвара у активност
Која лебди над празним пољем хартије
Увлачећи се у поље малих времена што
Незакривљено врлудају уз страну и низа страну
Као Хамлетов дух у борби са морем
Као брод у коме је метафора населила државу а
У вери светлост
Евоцирајући пре свега драматичне моменте
Језичких скица и језиковних заноса
Без којих нисмо оно што смо у њима
У процедурама засићених интеграла регула
Као изрека
Као Бог разјашњења
Као Бог епилога
Који на тасовима својих вага мере сва
Распрскана и нераспрскана времена и
Бог дисеминације како га крстише Дерида
Столар је историје метафизике
Који у њој подиже позорницу за балет потиснутих и
Различито несводивих времена
Саградивши на њиховој чистини апотеку са свим
Новим лековима за језик опустео од
Пажње за детаље који опажајно окружују нас и Бога и језик и
Опис нашег односа према сопственом телу и
Опис неискуства са приватном свешћу и
Опис о чему се не може говорити и


Опис о чему се мора ћутати