БОГ ДИСЕМИНАЦИЈЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

БОГ ДИСЕМИНАЦИЈЕ

(Мали оглед о несаници)

Пишем поново

Затечен на неразјашњеној ивици

Која ме дели од ненаписаног а

Ненаписано од тела које вучем попут

Неухрањеног погледа баченог на детаље

Преко којег кошмарно промичу

Приватни ликови

Написаног и полуразјашњеног

О чему то пишем поново

Док ми се писање претвара у активност

Која лебди над празним пољем хартије

Увлачећи се у поље малих времена што

Незакривљено врлудају уз страну и низа страну

Као Хамлетов дух у борби са морем

Као брод у коме је метафора населила државу а

У вери светлост

Евоцирајући пре свега драматичне моменте

Језичких скица и језиковних заноса

Без којих нисмо оно што смо у њима

У процедурама засићених интеграла регула

Као изрека

Као Бог разјашњења

Као Бог епилога

Који на тасовима својих вага мере сва

Распрскана и нераспрскана времена и

Бог дисеминације како га крстише Дерида

Столар је историје метафизике

Који у њој подиже позорницу за балет потиснутих и

Различито несводивих времена

Саградивши на њиховој чистини апотеку са свим

Новим лековима за језик опустео од

Пажње за детаље који опажајно окружују нас и Бога и језик и

Опис нашег односа према сопственом телу и

Опис неискуства са приватном свешћу и

Опис о чему се не може говорити и

Опис о чему се мора ћутати