12. јануар 2017.

ДУНАВ - ЗОРАН М. МАНДИЋ




ЗОРАН М. МАНДИЋ

ДУНАВ

У нередигованом речнику имена
Дунав је на платном списку одабраних
Фуснота
Старог и Новог завета
Ноћу понире да би сакупио снагу за
Освит
када почињу његова маштовита лутања
Океани љубоморно посматрају како му се
моћно тело самоуверено
провлачи кроз земаљске густише историје и
њених сулудих преправки
На том путу служи се језицима музике
боја и катарзи из руских и српских салона
Поезије
Не застајкује и не заноси се снагом док
плива кроз пејсаже себичних уређења
Времена и Простора
Биографију је одавно препустио другима
Другим писцима
Другим аласима
Другим похвалама глупости
Храбре пливаче помаже да не
потону у себе у
страх даљином претворених мемоара у
лажне снове
Не удвара се Светском фонду за потпору
великог европског угледа
Не верује букачима и оверивачима привилегија
Не воли језички нацифране говоре
У моћном еху гласних жица
не даје место за сваку реч
нити повода именима океана
Сликама црних
црвених и мртвих мора
На једном успутном запису пише
Дунавов мозак унапред чита кривуљу
кретања
Зато се песма пита
Да ли су те речи
дозвола велике реке
лепоти несташлука
Давно
можда још давније од те прошлости
Посматрао сам Дунав ноћу из
прикрајка
Чинио сам то са детињом радозналошћу
Интересовало ме како се храни
Да ли вечера
Ко га у Апатину, Земуну и Констанци
посећује осим Одисеја
Колумба, Марка Пола и Трајана
Његов осмех усред ове песме


личио је на поздрав пријатеља