ZORAN M. MANDIĆ
MALE UHODE
Male uhode lebde u vazduhu
Uvlače se duboko unutra
Kriju u slikama
Nepozvane
na dnu moždane škrinje
sedaju za postavljen sto
Hrane se otpacima svetlosti
Nestaju i vraćaju se
Teško je pamtiti njihova
Lica
Ne odaje ih ni neuhvatljivost
premalo dobro postavljenih linija
Zvuk vazduha ne remeti mir u kome
dočekuju jedni druge
Nema srodstva ni krvnog medju njima
postoje
Nisu im potrebni darovi grupe na kraju
uvek sebe pojedu
Oližu sa lica namaza
zatim sa upalom jezika saviju
ofucali rep i nestanu u sopstvenom
grlu
One imaju dovoljno mesta za
ime i prezime zavedeno u
posebnim knjigama koje Bog vodi
piše i briše
Нема коментара:
Постави коментар