15. јануар 2017.

ПРЕПИСИВАЊЕ БИОГРАФИЈЕ ИЗ ЗАБОРАВА



ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПРЕПИСИВАЊЕ БИОГРАФИЈЕ ИЗ ЗАБОРАВА

Како моју биографију да
Препишем из заборава
У којој сам као гимназијалац на
Природно-математичком смеру
Одлучио да напишем
Историју моје породице
Тај наслов стајао је на корици
Књиге од 1389 белих страна
На њима ниједно слово
Ниједан интерпункцијски знак осим
Беле хаљине једне једине запете
У коју сам се уселио једне ноћи
У мраку тог собичка написао сам
Прву песму уврнуту као ваздух
Који сам удисао између свакодневних
Одлазака у школу и
Школа је била уврнута због
Хистеричних учитељица
Отупелих од оргазама које су сањале
Несвесне тајне у чијим недрима је
Одрастала моја адолесценција
Већ тада
На путу између Јеврејског и Паланачког гробља
Пред којим је Каслварија личила на
Оперску дворану Миланске Скале
Осећао сам се као моћ иненађења
Самог у себи
Мачевао се на турнирима које сам
Измишљао
Организовао двобоје са сенкама
Био сам сав у ожиљцима
Између Оца и Духа
Између нокта и меса
Заокупљен писањем књиге о
Узроцима и призивима наде
Вишкови несанице помагали су
Разлозима за честа сурова избацивања
Подмуклих садржаја из биографије
Због којих сам све ређе улазио у њу
Или само на тренутак да бих хладном водом
Опрао ноге у дрвеном кориту за
Шурење свиња
Брзо сам схватио да је тешко без божије помоћи
Преписима поткрадати заборав
Због тог сазнања патила је
Историја моје породице
Због тога су ме њене судије
Након жестоког расправног ценкања
Избацили из моје биографије
На њихову жалост мајка ме је тајним
Каналима емоција вратила у њу
И ево много је година како се кријем у њој
Како у њеном најзабитијем невидљивом оквиру
Учествујем на турнирима историчара
Биографа и аутобиографа
На тим турнирима у публици увек седи
Моја мајка која по ко зна који пут после
Надметања са мукама заборава
Чита увек исту књигу
Бог у продавници огледала
Зато Историја моје породице наликује на
Оледало маште с којом ме је мајка
Сачувала од зала избацивача и њихових
Јатака
Сваком од њих мајка је послала по
Један примерак књиге
Бог у продавници огледала
Али каква вајда од њеног доброчинства
Када су они зарасли у корову читања и
Нестали као што све нестаје на
Прагу пријемнице у светлост
А тамо је мрак главни записничар
Чиновник од поверења светлости који

Не воли јатаке