НА ИВИЦИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НА ИВИЦИ

Невидљиви човек

преко пута погледа у

немом дворишту

распитује се

Можда га је неко покрао

видљиво помисли себична

Врана

пролетевши кроз зачараност

распитујуће невидљивости

У собичцима замрачених

прозора узневерене наказе

машатале су о укусном месу

Жртве

Невидљивац је наставио да се о

предикатма њихове маште

распитује на другом крају света

чудио се сиромаштву

врана и наказа

видљивости

На самој ивици кретања је застао

покупивши сенку спалу са свог

Умора