15. јануар 2017.

НА ИВИЦИ



ЗОРАН М. МАНДИЋ

НА ИВИЦИ

Невидљиви човек
преко пута погледа у
немом дворишту
распитује се
Можда га је неко покрао
видљиво помисли себична
Врана
пролетевши кроз зачараност
распитујуће невидљивости
У собичцима замрачених
прозора узневерене наказе
машатале су о укусном месу
Жртве
Невидљивац је наставио да се о
предикатма њихове маште
распитује на другом крају света
чудио се сиромаштву
врана и наказа
видљивости
На самој ивици кретања је застао
покупивши сенку спалу са свог

Умора