ЗОРАН М. МАНДИЋ
МИЛОВАЊЕ
Само
Да се речи не распадну
Да се не повампире гласови
Који им савез чине
Где би са предњонепчаном и
Задњонепчаном тугом
Где са Језиком
О распаду се прича
О смаку света у којем
Незадовољствима смак призивамо
И сујеверјем ватру тумачимо
Не знајући како се ватра гаси
Ко ће ми помоћи да не говорим
Одзвања космоонијски крик
Један од нас двојице мора отићи
Узвраћа Господар распада
И у реч
Распалу ме претвара
Не бој се
Поручује Бог
Ја сам увек на правој страни
Запевај ако можеш још једанпут
И пусти Смрт
Да те милује
Нема коментара:
Постави коментар